PDK i AAK odbile poziv pred sednicu Skupštine Kosova

Lider Pokreta Samoopredeljenje i premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti pozvao je na sastanak čelnike tri najjače opozicione stranke na Kosovu, radi dogovora o formiranju novih institucija. Dve od njih su poziv odbile istog dana. Konstitutivna sednica Skupštine Kosova zakazana je za četvrtak, 6. avgust, u 10 časova, dakle tri dana posle ovih odgovora.

Pozive je uputio sam pokret Samoopredeljenje, i to Demokratskoj partiji Kosova (PDK), Demokratskom savezu Kosova (DSK) i Alijansi za budućnost Kosova (AAK). PDK je odgovorila prva i odrečno. Lider te stranke Bedri Hamza naveo je da partija ostaje u opoziciji i da Kurti sam treba da obezbedi potrebnu većinu i postigne dogovor o formiranju institucija sa drugim političkim subjektima.

AAK je takođe odbila učešće. Iz te stranke su precizirali da nisu dobili odgovore na šest zahteva koje su ranije postavili kao uslov za početak bilo kakvog razgovora, a među tim zahtevima je i pitanje izbora predsednika Kosova. DSK se do objave nije izjasnila o pozivu, pa je ćutanje te stranke za sada jedini pravac koji nije zatvoren.

Kurti je ranije, govoreći o danima pred sednicu, poručio: „Pokušaćemo da iskoristimo ove dane kako bismo bili što spremniji kada počne sednica.”

Šta se odlučuje u četvrtak?

Sednicu je zakazala vršilac dužnosti predsednice Kosova Aljbuljena Hadžiju. Ustavni rok za konstituisanje skupštine ističe 7. avgusta, tačno dan posle zakazanog termina, a rok teče od 8. jula, kada su rezultati vanrednih izbora sertifikovani. Kada je termin objavljen, pisali smo da je sednica smeštena na poslednji mogući radni dan, bez rezerve za odlaganje.

Na samoj sednici poslanici polažu zakletvu, potvrđuju mandate i biraju predsednika Skupštine. Tek posle toga skupština može da bira predsednika Kosova i da potvrdi novu vladu. Ako prvi korak ne prođe, ostali se ni ne otvaraju.

Aritmetika bez koje nema većine

Na vanrednim izborima 7. juna Samoopredeljenje je osvojilo 47,13 odsto glasova i 53 mandata. Skupština Kosova ima 120 poslanika, što znači da Kurtiju za izbor predsednika Skupštine nedostaje osam ruku do većine od ukupnog broja poslanika.

Odatle i sadržaj oba odgovora koja su danas stigla:

• PDK poručuje da većinu treba tražiti negde drugde, ali ne isključuje da će je Kurti naći
• AAK ne odbija razgovor u načelu, nego traži da se prvo odgovori na njenih šest pitanja
• DSK, jedina koja nije odgovorila, ostaje stranka sa kojom se računica najlakše zatvara

Pitanje izbora predsednika Kosova, koje AAK stavlja na sto, nije usputno. Za taj izbor je potrebna dvotrećinska većina u prva dva kruga glasanja, a tek u trećem se spušta na većinu od ukupnog broja poslanika. Stranka koja tu funkciju otvori na početku pregovora zapravo traži cenu za ceo mandat, ne za jedno glasanje.

Zašto rok ovoga puta nije formalnost

Prethodni saziv Skupštine Kosova konstituisao se mesecima, kroz niz neuspelih glasanja o predsedniku Skupštine, i taj mandat na kraju nije proizveo vladu. Posledica su bili upravo ovi vanredni izbori 7. juna. Zbog toga su predstavnici međunarodne zajednice i međunarodnih misija na Kosovu posle junskog glasanja više puta pozivali političke aktere da se dogovore što pre, kako bi se izbegla nova institucionalna blokada i mogućnost raspisivanja novih vanrednih izbora.

Razlika u odnosu na prethodni ciklus je u tome što se ovoga puta sve svelo na jedan termin. Prošli put je konstituisanje moglo da se razvlači kroz odlaganja i prekide sednice. Sada je između zakazanog četvrtka i isteka ustavnog roka ostao jedan jedini dan.

Za srpsku zajednicu na Kosovu ishod nije apstraktan. Deset garantovanih mesta u skupštini ne aktivira se dok sednica ne prođe, a bez konstituisane skupštine nema ni sagovornika za teme koje se odlažu od početka godine, od dinara i platnog prometa do imovinskih predmeta.

Do četvrtka u 10 časova Kurtiju ostaje da promeni odgovor bar jedne od stranaka koje su ga danas odbile, ili da sačeka šta će reći DSK.