Na portal Ko si, bre, ti stiglo je 14.000 prijava

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je 8. avgusta, posle obraćanja građanima u Belegišu, da je na portal „Ko si, bre, ti” stiglo više od 14.000 prijava. To je prva javna brojka o obimu prijava otkako je platforma 10. jula puštena u rad.

Portal radi na adresi kosibreti.rs, a njegovo pokretanje inicirao je sam Vučić. Namenjen je anonimnim prijavama bahatog ponašanja javnih funkcionera, korupcije, zloupotreba i drugih nezakonitih postupanja. Prijava se podnosi bez registracije i bez ostavljanja ličnih podataka, a pri pokretanju je najavljeno da portal ne prati korisnike i ne beleži IP adrese onih koji prijavljuju.

„Već je stiglo 14.000 prijava. Ljudi imaju razne probleme i primedbe. Ponekad vidite i frustriranost našim nedonošenjem odluka, ponekad vidite i mnoge druge stvari. Ali to su važne stvari, da čujemo, da saslušamo ljude i da se borimo za njih”, rekao je Vučić posle skupa u Belegišu.

Nijedan raniji presek nije objavljen, pa je ovo prvi put da se zna koliko je materijala prošlo kroz platformu.

Ko čita 14.000 prijava?

Vučić je precizirao da na obradi radi desetak ljudi, svakog dana, i da se nijedna prijava ne gubi u elektronskoj formi.

„Desetak naših ljudi, momaka i devojaka, radi na tome svakog dana. Svaka je prijava odštampana i svaka je uzeta u obzir, ubačeno mi je sve u materijal”, naveo je Vučić.

Brojke se lako prevode u obim posla. Od 10. jula do 8. avgusta prošlo je 29 dana. Uz 14.000 prijava, prosek je oko 480 dnevno, a ako ih zaista obrađuje desetak ljudi, na svakoga dnevno dolazi po pedesetak podnesaka koje treba pročitati, razvrstati i odštampati. Vučić je dodao da se trude da odgovore brzo, ali da odgovor ne mogu odmah da dobiju svi koji su pisali.

Poređenje sa prvim danom pokazuje koliko je odziv narastao. 10. jula, do 13 časova, na portal je stiglo 88 prijava, i tada je Vučić govorio o tome da ljudi šalju iz svih delova zemlje. Za nepun mesec ta cifra je porasla stotinu i šezdeset puta.

Šta su građani prijavljivali

Prve prijave koje je Vučić pominjao bile su sitne po pojedinačnoj težini, ali prepoznatljive svakome ko živi u nekoj srpskoj opštini. Građani su slali dokumentaciju o postupanju carinskih službenika za koje smatraju da su nešto prekršili. Iz Pančeva je stigla fotografija automobila funkcionera parkiranog sa sva četiri točka na trotoaru, i to u centru grada.

Upravo takav sadržaj objašnjava odziv. Portal ne traži pravnu kvalifikaciju ni dokazni materijal, nego prijavu onoga što je čovek video, a prag za slanje sveden je na nekoliko klikova bez imena i prezimena.

Brojka govori o odzivu, ne o ishodu

Čitanje od 14.000 prijava je merljiv podatak. Ono što se iz Belegiša nije čulo jeste koliko je tih prijava prosleđeno nadležnim organima, koliko ih je odbačeno kao neosnovano i da li je ijedan funkcioner zbog prijave snosio posledicu. Štampanje prijave i njeno uvrštavanje u materijal jeste evidencija, ali evidencija nije postupak.

Tu je i pitanje koje portal otvara samim svojim postojanjem. Prijave ne stižu instituciji sa propisanim rokom i pravom na žalbu, nego timu koji radi za predsednika, pa je i dinamika odgovora stvar kapaciteta tog tima, što je Vučić i sam rekao kada je govorio da svi ne mogu odmah da dobiju odgovor.

Sledeći presek koji ima smisla tražiti vezan je za konkretan datum. 10. oktobra portal puni tri meseca rada, i tada će se prva brojka moći uporediti sa drugom, a broj primljenih prijava sa brojem onih koje su negde stigle.