Pada granica od 20 odsto za smanjenje akciza na gorivo

Predlozi izmena tri finansijska zakona zavedeni su 8. avgusta u Narodnoj skupštini, a najkonkretniji od njih ukida granicu za privremeno smanjenje akciza na derivate nafte. Reč je o izmenama Zakona o javnom dugu, Zakona o akcizama i Zakona o elektronskom fakturisanju, koje je kao predlagač uputila Vlada Srbije.

Sva tri predloga stoje na spisku akata u proceduri, u sazivu od 1. avgusta 2022. godine, zajedno sa desetinama drugih poreskih i budžetskih zakona koji čekaju sednicu.

Šta znači brisanje granice od 20 odsto

Zakon o akcizama koji se sada primenjuje daje Vladi mogućnost da privremeno smanji iznose akciza na derivate nafte kada rast cene sirove nafte na svetskom tržištu negativno utiče na makroekonomsku stabilnost u zemlji. Umanjenje ide do iznosa za koji su cene derivata povećane, ali po važećem tekstu ne sme biti veće od 20 odsto poslednjih objavljenih iznosa akciza.

Predloženim izmenama taj deo odredbe se briše. Ako Skupština usvoji tekst, gornja granica prestaje da postoji, pa obim intervencije na pumpama zavisi isključivo od odluke Vlade u trenutku poremećaja na tržištu. Istim predlogom uređuje se i način na koji se dinarski iznosi akciza na derivate usklađuju sa godišnjom inflacijom.

Garancije države dobijaju cenu

Izmene Zakona o javnom dugu tiču se članova 16 i 18 postojećeg teksta, koji uređuju ovlašćenje za davanje garancije i uslove pod kojima Republika Srbija garanciju daje. Novina je da se za izdavanje garancije uvodi naplata provizije.

U obrazloženju predlagača navodi se da je izmena potrebna zbog pristupanja Srbije Evropskoj uniji, pre svega radi usklađivanja sa propisima o kontroli državne pomoći. Osnov je akcioni plan sa rokovima za usklađivanje neusklađenih šema državne pomoći, koji je Vlada usvojila 25. juna 2026 godine, a izmena se vezuje i za Reformsku agendu u oblasti poslovnog okruženja i razvoja privatnog sektora. Primena je predviđena od 1. januara 2027 godine.

Ovde je i praktična poenta koju obrazloženje ne pominje izričito. Državna garancija koja se do sada davala bez naknade bila je pogodnost za korisnika kredita, a uvođenjem provizije ta pogodnost dobija cenu, što je upravo ono što pravila o kontroli državne pomoći traže. Spisak akata u proceduri pokazuje o kakvim je iznosima reč: među predlozima čeka i garancija u korist Banke Poštanska štedionica za obaveze Transnafte po kreditu za izgradnju naftovoda Srbija, Mađarska.

Izvoz i otkup od poljoprivrednika ulaze u sistem e-faktura

Treći predlog uvodi u sistem elektronskih faktura podatke koji se odnose na izvoz i nov način evidentiranja poreza na dodatu vrednost, uz pripremu za primenu preliminarne poreske prijave PDV-a.

Rokovi su podeljeni. Elektronsko evidentiranje otkupa poljoprivrednih i šumskih proizvoda i poljoprivrednih usluga od poljoprivrednika postaje obavezno od 1. jula 2027 godine, a evidentiranje će biti zbirno. Od istog datuma predviđen je i uvid u podatke o izvozu, odnosno otpremanju dobara, kroz pristup listi carinskih deklaracija. Ostatak zakona počinje da se primenjuje od 1. januara 2027. godine.

Sistem elektronskih faktura radi od 1. maja 2022. godine, kada su stupile na snagu prve obaveze, i od tada je više puta proširivan, poslednji put obavezom elektronskog evidentiranja prethodnog poreza.

Deo šireg poreskog paketa

Ova tri predloga ne stižu sama. Ranije smo pisali da je Vlada usvojila paket od deset zakona uz tri milijarde dinara podrške privredi, a dan pre ovih predloga, 7. avgusta, Skupštini je upućen i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima.

U proceduri su, uz njih, i izmene Zakona o porezu na dodatu vrednost, Zakona o fiskalizaciji, Zakona o budžetskom sistemu, Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Zakona o elektronskim otpremnicama i Zakona o duvanu, kao i završni račun budžeta za 2025. godinu. Poslanici o svemu tome tek treba da raspravljaju, a datum koji sve povezuje je 1. januar 2027. godine, kada većina novih rešenja počinje da se primenjuje.