Izjava kandidata Studentske liste: kršenje znači ostavku

Svaki kandidat liste „Studenti pobeđuju“ potpisao je izjavu po kojoj se smatra da je podneo ostavku ako se pokaže da je bilo šta od izjavljenog neistinito ili da ne ispunjava preuzete obaveze. Tekst je objavljen na sajtu pokreta Studenti u blokadi, uz spisak imena kandidata, uoči konstituisanja nove Narodne skupštine, a mediji su ga preneli 3. novembra.

Lista je po podacima Republičke izborne komisije posle ponovljenog glasanja osvojila 53,01 odsto glasova, a prema projekciji CRTA to joj donosi 140 od 250 poslaničkih mandata. Rasprava o tome kako će izabrani poslanici odgovarati studentskim plenumima koji su ih kandidovali otvorena je na društvenim mrežama, a izjava je odgovor na to pitanje, bar na papiru.

Šta kandidati garantuju o svojoj prošlosti?

Prvi deo izjave odnosi se na ono što je iza njih. Svaki kandidat izjavljuje da:

• nikada nije pribavio protivpravnu imovinsku korist u saradnji sa vlašću Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije;
• nikada nije zloupotrebio javnu funkciju da bi sebi ili porodici pribavio takvu korist;
• nema pravnosnažnu presudu na zatvor duži od godinu dana, ni osudu za delo koje se goni po službenoj dužnosti sa zaprećenom kaznom većom od tri godine, ni presudu suda časti;
• nikada nije bio narodni poslanik, ministar ni državni sekretar ispred sadašnje vladajuće koalicije.

Izjava uz to nabraja 21 stranku u kojoj kandidat nikada nije smeo biti član. Pored te dve stranke tu su Socijaldemokratska partija Srbije, Partija ujedinjenih penzionera Srbije, Pokret snaga Srbije, Srpski pokret obnove, Pokret socijalista, Srpska radikalna stranka, Zavetnici, Jedinstvena Srbija, Zeleni Srbije, Jugoslovenska levica i Srpska lista, kao i manje stranke poput Narodne seljačke i Ujedinjene seljačke stranke.

Kandidat ne sme da bude ni bivši funkcioner parlamentarne opozicione stranke. Izjava taksativno nabraja funkcije: predsednik, potpredsednik, član predsedništva, predsednik i član glavnog odbora, predsednik opštinskog, gradskog i pokrajinskog odbora, te predsednik i član izvršnog odbora za celu stranku.

Šta obećavaju kao poslanici?

Drugi deo počinje rečima „u slučaju da budem izabran“ i vezuje ponašanje u Skupštini. Izabrani kandidat do kraja mandata ostaje u političkoj organizaciji na čiji je predlog izabran, što znači da ne menja poslanički klub, ne vrši krivična dela, ne krši Ustav i zakone Republike Srbije i ne glasa za predloge koji su protivni programu organizacije koja ga je predložila. U okviru tog programa garantuje da će se zalagati za ispunjenje zahteva Studenata u blokadi i za ciljeve iz Društvenog dogovora i Programskog minimuma.

Sankcija stoji na kraju dokumenta:

„U slučaju da se nešto od tačaka koje sam izjavio kao kandidat za narodnog poslanika ispostavi kao neistinito, ili u slučaju da ne ispunjavam dužnosti koje sam naveo da ću ispunjavati kao narodni poslanik, ili u slučaju da odstupim od ciljeva navedenih u okviru programa političke organizacije koje sam garantovao, smatra se da sam podneo ostavku u danu konstatovanja neistinitosti ili neispunjavanja dužnosti.“

Izjava ne kaže ko konstatuje neistinitost ni kojim postupkom, a upravo od toga zavisi da li će sankcija biti više od političke poruke.

Može li izjava da oduzme poslanički mandat?

Ne sama po sebi. List Danas podseća da je po Ustavu Srbije poslanik vlasnik mandata i da nije dužan da ga vrati listi ili udruženju građana koje ga je kandidovalo, što isti list vezuje i za raniju praksu poslanika koji su ostavku ipak podneli.

Portal Naissus.info objašnjava proceduru. Da bi mandat prestao zbog ostavke, poslanik je mora lično i pismeno podneti Narodnoj skupštini. Potpis se overava pošto je mandat potvrđen, a ostavka se predaje u roku od tri dana od overe. Promena poslaničkog kluba sama po sebi ne dovodi do prestanka mandata. Ako poslanik odbije da podnese ostavku, navodi isti portal, potpisana izjava ostaje osnov samo za politički zahtev da to učini, a mandat mu prestaje tek na dan kada ostavku preda po zakonskoj proceduri.

Na sajtu pokreta studenti su objasnili i kako je lista nastala, a o kandidatima su napisali:

„Od njih ne očekujemo da budu bezgrešni, niti da imaju odgovor na svako pitanje. Očekujemo mnogo jednostavnije, ali u ovoj zemlji očigledno mnogo teže stvari: da budu odgovorni za ono što rade, da slušaju ljude koje predstavljaju, da obrazlože svoje odluke i da razumeju da poslaničko mesto nije nagrada, privilegija ili početak političke karijere.“

Pokret na istom mestu piše da kandidate nisu birali partijski lideri, već studenti kroz proces odlučivanja koji su gradili tokom više od godinu dana blokada i plenuma, kako prenosi Rešetka.

Koji rokovi slede?

Izjava nije prvi dokument te vrste. Prema pisanju Financial Timesa, u prenosu Kurira, studenti su pre šest meseci od kandidata tražili da potpišu „društvene ugovore“ kojima se obavezuju na vrednosti i planove pokreta. Isti izvor navodi da su mesta na listi raspoređena univerzitetima srazmerno broju njihovih studenata, a da je 140 kandidata steklo pravo da uđe u parlament. Ako neko odustane, zamenjuje ga sledeći sa liste.

Po tom pisanju, kandidati imaju 30 dana da se dogovore ko preuzima mandate, a za formiranje vlade i predlaganje premijera predviđeno je još 60 dana. Do tada izjava ostaje obaveza data pokretu koji ih je kandidovao, a njena pravna snaga zavisi od procedure koju je opisao Naissus.info.