Studentska lista: istraga Alta banke i preispitivanje EPS-a

Studentska lista održala je u sredu, 4. novembra, u 14 časova prvu tematsku konferenciju za medije posle pobede na izborima 25. oktobra. Od vlade u tehničkom mandatu zatražila je istragu o Alta banci, preispitivanje poslovanja Elektroprivrede Srbije i jasan plan za gas, akcize na gorivo i NIS. Govorili su ekonomski stručnjak Emir Zildžović, profesor Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu Stevan Cvetićanin i profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu Dejan Radivojević, svi kandidati liste.

Konferenciju je otvorila studentkinja Rudarsko-geološkog fakulteta Maja Petrović:

„Građani Srbije su jasno rekli u kakvoj državi žele da žive i nama su dali poverenje da upravljamo njenom budućnošću. Iz tog razloga smatramo da naša dužnost prema građanima ne počinje danom ulaska u kabinete, već je počela još kada su prebrojani glasovi.“

Lista tvrdi da odlazeća vlast odlaže rešavanje problema kako bi odgovornost prebacila na novu. O Alta banci i rešenju Narodne banke Srbije pisali smo i ranije, a ovo su prvi zahtevi pobedničke liste na tu temu.

Šta lista traži u slučaju Alta banke?

Narodna banka Srbije oduzela je Alta banci dozvolu za rad 30. oktobra 2026, zbog potkapitalizovanosti i nelikvidnosti. Studentska lista navodi da je banka u junu 2026. prijavila adekvatnost kapitala od 17,92 odsto i da treba utvrditi kako je stanje tako brzo pogoršano, da li su izveštaji verno prikazivali rizike i da li je Narodna banka pravovremeno reagovala. Kao moguće razloge navodi izostanak blagovremene reakcije regulatora i rukovodstva Narodne banke pod guvernerkom Jorgovankom Tabaković, kao i nereagovanje tužilaštva.

Konkretni zahtevi su ispitivanje svih većih kredita povezanim licima i datih garancija, nezavisna analiza kreditnog portfelja i objavljivanje hronologije nadzornih mera Narodne banke. Lista traži i objašnjenje odluke da se naplata računa EPS-a od jula 2025. prebaci na Alta banku, kao i uslova pod kojima su EPS i druga javna preduzeća poslovala sa Alta grupom. Za najteže oblike zloupotreba pominje kazne od 10 do 12 godina zatvora.

Zildžović je ocenio da je istraga morala da bude sveobuhvatna i da se mora utvrditi ko je sve učestvovao u nastanku i prikrivanju problema:

„Izgleda da je direktna kontrola zakazala. Kako je moguće da banka koja je imala više od deset puta više gotovine u svojim trezorima u odnosu na ostale banke nije bila predmet adekvatne kontrole?“

Prema njegovim rečima, iz trezora je nezakonito podignuto skoro 400 miliona evra. Dokument tužilaštva koji je objavio KRIK navodi sumnju na oko 390 miliona evra, od čega 370 miliona nikada nije ni ušlo u trezor. Zildžović je tražio i da se ispitaju okolnosti pod kojima je Narodna banka dozvolila Alti preuzimanje JUBMES banke, što je ocenio kao neuobičajen slučaj u međunarodnoj praksi, jer je menjačnica preuzela banku. Izrazio je nadu da će Agencija za osiguranje depozita imenovati nezavisnog stečajnog upravnika. Građane je pozvao da ostanu mirni, a analitičare da ne šire neproverene informacije.

Šta je rečeno o stanju u EPS-u?

Cvetićanin je tražio potpuno, hitno i transparentno preispitivanje poslovanja EPS-a:

„Ovo nisu politička, već životna pitanja od neposrednog značaja za svakog čoveka u ovoj zemlji.“

Naveo je da blok A2 u Kostolcu ne radi, a da je kapitalni remont bloka B2 u TENT-u odložen dve godine, pa postrojenje radi smanjenim kapacitetom. Period niskog vodostaja, rekao je, dodatno ograničava hidroelektrane i pokazuje ranjivost sistema i nedostatak energetske strategije. Pitao je i zašto je prethodna vlast novac usmeravala na Nacionalni stadion umesto na proizvodne kapacitete, kao i da li će novac iz rebalansa budžeta biti dovoljan do kraja grejne sezone. Ministarku rudarstva i energetike Dubravku Đedović Handanović i rukovodstvo EPS-a pozvao je da objave stvarno stanje preduzeća i projekcije proizvodnje do kraja godine, uz poruku:

„Javnost ima pravo da zna u kakvom je stanju jedno od najvažnijih preduzeća u zemlji.“

Šta je predloženo za gas, akcize i NIS?

Radivojević je počeo od akciza. Privremeno sniženje od 25 odsto, koje je donela vlada u tehničkom mandatu, ističe 8. novembra:

„Ako se ta mera ukine i celokupni iznos se prelije na maloprodajne cene, možemo očekivati poskupljenje benzina za preko 21 dinar, odnosno dizela za preko 22 dinara po litru. Vlada može da donese novu odluku i u tehničkom mandatu, u okviru svojih ovlašćenja.“

Deo medija je dizel zaokružio na „više od 20 dinara“. Posle konstituisanja nove vlasti lista bi razmotrila izmenu Zakona o akcizama.

Dugoročni gasni aranžman sa Rusijom istekao je krajem maja 2025. Poslednje produženje, od 30. septembra 2026, važi do 31. decembra. Radivojević je ocenio da takvo ugovaranje ne obezbeđuje dovoljnu predvidivost za državu, privredu i energetski sistem, i zatražio višegodišnji ugovor sa jasnim količinama, dinamikom, fleksibilnošću isporuke i cenama. Za pregovore su nadležni Ministarstvo rudarstva i energetike, Srbijagas i Vlada. Kao alternative naveo je:

• azerbejdžanski gas preko interkonekcije sa Bugarskom
• LNG terminal u Aleksandrupolisu u Grčkoj
• pravac iz Mađarske
• rumunsko nalazište Neptun Dip
• dodatne veze preko Severne Makedonije i Grčke

Kad je reč o NIS-u, američki OFAC je 30. oktobra produžio operativnu licencu do 11. decembra, što nije ukidanje sankcija. Lista traži uvid u ugovor o prodaji ruskog udela MOL-u: cenu, rokove plaćanja i obaveze prema Rafineriji Pančevo, kao i u sporazum vlade sa MOL-om od 16. juna 2026, koji predviđa povećanje državnog udela za pet procentnih poena. Radivojević je rekao:

„Za sada nemamo sve podatke o pregovorima koji se vode o prodaji većinskog ruskog vlasništva u NIS-u.“

Podsetio je da Srbija ima četiri predstavnika u Odboru direktora NIS-a, koje vidi kao kanal informacija, i da zemlja mora imati rezervni scenario za slučaj da OFAC ne produži licencu.

Šta se zna o odgovoru vlasti?

Do zaključenja ovog teksta ministarka Đedović Handanović, EPS i Narodna banka nisu objavili odgovor na zahteve sa konferencije. Vreme je zabeležilo da govornici nisu izneli nove informacije. Prvi rok koji lista sama navodi je 8. novembar, kada ističe sniženje akciza, a sledeći 31. decembar, kada ističe gasni aranžman.