Priština uklonila zastavu Ukrajine posle reči Zelenskog

Velika zastava Ukrajine skinuta je u subotu, 9. avgusta, sa zgrade Grand hotela u centru Prištine, samo dan pošto je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski u Beogradu potvrdio da se stav Kijeva o jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova ne menja. Snimak skidanja objavio je na društvenim mrežama gradonačelnik Prištine Perparim Rama, uz poruku da država Kosovo mora biti poštovana. Iz Beograda je istog dana reagovao direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković.

Zastava je na toj fasadi stajala od početka ruske invazije na Ukrajinu, dakle blizu četiri godine. Bila je jedan od najvidljivijih simbola prištinske podrške Kijevu i deo šire politike kojom je prištinsko rukovodstvo pokušavalo da sopstveni status poveže sa ukrajinskim otporom. Trebalo je manje od 24 sata da taj simbol nestane.

Šta je Zelenski izjavio u Beogradu

Zelenski je u Beograd doputovao 8. avgusta, u prvu posetu Srbiji, i na konferenciji za novinare dobio pitanje o stavu Ukrajine prema jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova. Odgovorio je bez ograđivanja.

Mi poštujemo teritorijalni integritet naših partnera, poštujemo međunarodno pravo, to je naša pozicija. U vezi sa onim što ste rekli o jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova, to ostaje nepromenjeno. Mi smo uvek to isticali i politika Ukrajine se nije promenila.

Rečenica nije donela novinu u ukrajinskoj politici. Kijev nikada nije priznao jednostrano proglašenu nezavisnost, a taj stav je logičan nastavak argumenta koji Ukrajina iznosi o sopstvenoj teritoriji. Novina je bila mesto i trenutak: potvrda je izgovorena u Beogradu, pred kamerama, u trenutku kada je prištinsko rukovodstvo očekivalo suprotno.

Reakcija Prištine stigla je preko fasade

Zelenskog su zbog te izjave oštro kritikovale prištinske institucije i mediji. Rama je uz snimak uklanjanja zastave napisao duži tekst u kome skidanje predstavlja kao odgovor na nepoštovanje.

Država Kosovo mora biti poštovana. Kada se Kosovo ne poštuje, glavni grad Priština uvek odgovara na isti način. Naša empatija i solidarnost uvek će biti uz narode koji se suočavaju sa ratom, nasiljem i progonom, jer mi, bolje od mnogih drugih, znamo šta znači boriti se za slobodu, dostojanstvo i pravo da postojimo kao država. Ali nijedan cilj i nijedna politika ne mogu se graditi omalovažavanjem državnosti Kosova i žrtve njegovog naroda.

Formulacija je pažljivo sastavljena. Solidarnost sa narodom ostaje deklarativna, a povlači se ono što je bilo vidljivo na ulici. Gradonačelnik glavnog grada pritom govori u ime, kako navodi, celog grada, iako je zastava postavljena kao gest podrške u ratu koji traje i dalje.

Odgovor iz Beograda

Petković je reagovao na mreži Iks, suprotstavljajući beogradsko pozivanje na međunarodno pravo i teritorijalni integritet postupku prištinskog rukovodstva, koje, kako je naveo, baner „Free Ukraine” skida čim ne dobije ono što traži.

Razlika nije u emocijama, već u principima!

Poruka je bila kratka i računala je na kontrast koji se sam nametnuo. Beograd godinama tvrdi da isti pravni argument mora važiti i za Ukrajinu i za Srbiju, a scena sa prištinske fasade mu je za jedan dan dala ilustraciju kakvu diplomatija retko dobije.

Da li Priština menja odnos prema Kijevu?

Zvanično ne. Iz prištinskih institucija nije stigla nijedna najava promene politike prema Ukrajini, niti povlačenje bilo koje ranije obaveze. Skinuta je zastava, ne odluka.

Ali gest ima cenu koja se ne meri u kvadratnim metrima platna. Priština je četiri godine gradila argument da je njen status uporediv sa ukrajinskim, i sada je taj argument sama dovela u pitanje time što je podršku uslovila uzvratnim priznanjem. Kijev je pri tom dobio potvrdu da mu pozicija u Beogradu ne košta ništa što već nije platio.

Kako smo pisali u tekstu o poseti Zelenskog Beogradu, ukrajinski predsednik je stav o Kosovu izgovorio kao usput, kao potvrdu nečega što se podrazumeva. Odgovor je stigao sa fasade jednog hotela, i to je za sada jedini konkretan potez u ovoj razmeni. Sledeći test biće nastavak dijaloga Beograda i Prištine u Briselu, gde se poruke sa društvenih mreža ne prihvataju kao argument.