Kosovo u izbornoj kampanji deli i vlast i studente

Kosovo u izbornoj kampanji koja se tek otvara ponovo je prva tema, posle nekoliko godina u kojima se o njemu na državnom vrhu govorilo štedljivo. Povod nije nova runda pregovora sa Prištinom nego domaći raspored snaga: vlast pokušava da obnovi patriotsku poziciju, a studenti u blokadi je napadaju sa mesta koje im do pre godinu dana niko nije pripisivao. Analitičari koji prate obe strane razilaze se oko toga kome ta tema više smeta.

Prelomna tačka je Banjska. Posle oružanog sukoba na severu Kosova 2023. godine, dešavanja sa Kosova prestaju da budu udarni sadržaj televizija sa nacionalnom frekvencijom, a predsednik Aleksandar Vučić im na svojim dugim konferencijama za novinare posvećuje sve manje vremena. U tri godine tišine iz Beograda zatvorena je gotovo cela mreža srpskih institucija na Kosovu, a Priština je uspostavila punu kontrolu nad severom.

Zašto tema smeta vlasti

Aleksandar Šljuka iz Nove društvene inicijative procenjuje da će Kosovo pre biti kamen spoticanja za Vučića nego za studentsku listu, uz ogradu da mnogo zavisi od toga šta se do početka kampanje dogodi na terenu i kako studenti artikulišu stav.

„Vučić iz više razloga želi da izbaci iz fokusa temu Kosova, ali glavni je taj što ne želi da politika koju vodi prema Kosovu, a koja je nepopularna za širu javnost, uključujući i deo njegovog biračkog tela, bude konstantno prisutna u javnoj sferi. Što se manje govori o Kosovu, manje se govori i o posledicama takve politike. Paradoksalno, kako se prisustvo Srbije na Kosovu postepeno smanjuje, tako se i sama tema Kosova sve ređe nalazi u vrhu zvaničnog političkog diskursa“, naveo je Šljuka.

Isti sagovornik smatra da studentima odgovara da Kosovo vrate u debatu, jer im ono otvara prostor da pokažu raskorak između zvanične retorike i onoga što se u međuvremenu promenilo na terenu, uz upozorenje da tema traži meru.

Politikolog Ognjen Gogić vidi u povratku vlasti toj temi pokušaj da se osveži patriotski pedigre, i tvrdi da računica stoji na tome što najtvrđe jezgro biračkog tela ne traži račun.

„Vlast kao da računa da dok govori o ugroženosti Srba biračima, da oni neće postaviti pitanje ’pa dobro šta vi radite da im pomognete’. SNS ima luksuz da njihovo najtvrđe jezgro ne postavlja pitanje odgovornosti, niti traže da Vučić ispostavi račun. To ne znači da značajan deo birača van tog mehura nije kivan zbog toga. Pitanje je i da li je ta priča o stalnoj ugroženosti Srba, zapravo taktika kako bi se izbegla odgovornost“, kaže Gogić.

Njegova procena ishoda je oštrija od Šljukine.

„Studenti i deo desne opozicije imaće veliki prostor u kampanji da napadaju vlast po temi Kosova. Pitanje je samo da u kojoj meri ta tema može da mobiliše birače. Vlast će biti ogoljena, jer država Srbije nestaje sa Kosova, urušava se položaj Srba, Srbi su na rubu nestanka, a vlast na to nema odgovor“, kaže Gogić.

Šta je studentski pokret stvarno promenio

Do prošle godine obeležavanje Vidovdana bilo je faktički rezervisano za skupove Srpske napredne stranke. Studentski protesti su tu praksu prekinuli, a zastava sa mapom Kosova u bojama trobojke i porukom „Nema predaje“ postala je jedno od najprepoznatljivijih obeležja tih okupljanja. Studenti u saopštenjima koriste i reč izdaja, otvoreno kritikuju Srpsku listu, a predsednik im uzvraća time što ih naziva osionim i arogantnim.

Gogić podseća i na to da su studenti kritikovali izjavu ministarke Snežane Paunović o etničkom čišćenju Albanaca, što po njegovoj oceni obara tezu da je reč o nacionalistima. Rizik su, kaže, preuzeli svesno, po cenu gubitka dela glasača, i tu temu neće ispustiti.

Da li je Memorandum bio potez ili greška

Memorandum o Kosovu i Metohiji studenti u blokadi objavili su 17. maja 2026. u Kragujevcu, pošto je tekst prethodno pročitan na tribini u tom gradu. Sam naziv dokumenta izazvao je više polemike od njegovog sadržaja, jer neizbežno vraća na Memorandum Srpske akademije nauka i umetnosti iz 1986. godine.

Gogić ocenu daje u dva pravca. Dokument smatra nepotrebnim i podložnim tome da deli deo javnosti koja studente podržava, ali dopušta da iza njega stoji računica, jer studenti ne mogu da dobiju izbore oslanjajući se samo na građanski deo biračkog tela.

„Memorandum je reč koja je dosta obeležena i prokazana i pitanje je zašto se koristi ta reč koja unosi podele“, kaže Gogić.

Urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović dokument čita suprotno.

„Dovoljno je jasan, rezolutan, a ne odlazi u ekstremizam ili u preterani nacionalni romantizam. Legalistički i ustavobraniteljski je napisan sa jasnim formulacijama koje je teško napadati i osporavati, jer se drži ustavnih i međunarodnopravnih formulacija“, ocenio je Vukadinović.

Politički analitičar Dušan Janjić ide najdalje u kritici i Memorandum smešta u mnogo stariju liniju.

„Kada se sve sabere, to je nešto što smo slušali 1988. godine kada se probijao Dobrica Ćosić i ta vrsta nacionalizma. Sada je to usavršeno. To je ono što oni uče u školama, to su njihovi profesori“, kaže Janjić.

Janjić objavljivanje dokumenta tretira kao incident i školu koju studenti treba da prođu ako pretenduju na više od 25 odsto glasova, i tvrdi da su tim stavovima amnestirali Vučićeve rezultate u dijalogu o normalizaciji.

Vredi primetiti šta se iz ovog rasporeda vidi. Studentski dokument iz maja ove godine meri se merilima iz 1986. i 1988. godine, a ne onim što u njemu piše, pa se rasprava o Kosovu vodi kroz spor star četiri decenije. Vlast na to za sada odgovara ćutanjem o samom tekstu, jer bi svaki komentar tražio i odgovor na pitanje šta je od institucija na severu ostalo. Kampanja će pokazati da li birači razlikuju ta dva registra, i koliko njih uopšte glasa po toj temi.