Vučić prvi put imenovao mesec izbora, oktobar ili novembar

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić naveo je da će se izbori u Srbiji održati najverovatnije u oktobru ili početkom novembra. Izjavu je dao u podkastu „MD MEETS”, koji vodi Matijas Defner, direktor kompanije Aksel Špringer, a domaći mediji su je preneli u nedelju uveče, 9. avgusta: Novosti u 19.18, B92 jedanaest minuta kasnije.

Do te izjave predsednik je javnosti davao rok, ne kalendar. U Belegišu je govorio o glasanju za najviše tri meseca, pre toga o raspisivanju izbora za koji dan ili nedelju. Mesec u kome bi se glasalo sada je izgovoren prvi put.

„U svakom slučaju, videćemo šta će narod Srbije odlučiti. To će se dogoditi najverovatnije ili u oktobru ili početkom novembra”, rekao je Vučić.

Formulacija je i dalje uslovna, sa dva moguća termina i rečju najverovatnije, ali je pomak vidljiv: sa raspona od tri meseca sišlo se na jedan mesec, sa mogućim prelivanjem u prve dane sledećeg.

Koliko je vremena zaista ostalo do glasanja?

Ako se glasa u oktobru, od ove izjave do izborne nedelje stoji manje od tri meseca, koliko je predsednik i naveo u Belegišu. To znači da odluka o raspisivanju izbora ne pada na jesen, nego u nedeljama koje su pred nama, a izbore za narodne poslanike po Ustavu raspisuje predsednik Republike.

Praktična posledica je da leto više nije politički prazan hod. Sastavljanje lista, prikupljanje potpisa i pregovori o koalicijama moraju da se odviju pre nego što se rok formalno otvori, jer posle raspisivanja izbora te radnje idu po propisanim rokovima i bez prostora za odlaganje.

Predsednik kaže da veruje anketama koje ga ne favorizuju

U istom razgovoru Vučić je govorio o snazi takozvane Studentske liste i nije osporio njene tvrdnje o vođstvu.

„Danas, druga strana, takozvana ‘Studentska lista’, kažu da su u vođstvu. Verujem im. Imaćemo, nesumnjivo, veoma tešku predizbornu kampanju”, rekao je predsednik.

Priznanje da suparnička lista vodi retko dolazi od aktera koji je na vlasti, i to nekoliko nedelja pred raspisivanje izbora. U kampanji takva rečenica radi na dva koloseka: skida teret favorita i mobiliše sopstveno biračko telo porukom da pobeda nije obezbeđena.

Drugi deo izjave tiče se onoga što sledi posle glasanja, dakle priznavanja rezultata.

„Ako pobede na izborima sa jedan odsto, 0,5 odsto razlike, to ću odmah priznati, potvrditi i čestitati im. To nisam čuo sa druge strane”, rekao je Vučić.

Time je pomenuta najtešnja moguća razlika, pola odsto, koja se u srpskim izbornim ciklusima obično ne završava čestitkom nego prigovorima, ponovnim brojanjem i sporom oko biračkog spiska. Vučić je istovremeno primetio da sličnu izjavu nije čuo od suparnika, čime je pitanje priznavanja rezultata prebacio na drugu stranu.

Otvoreno pitanje premijerskog mesta

Na pitanje da li ima ambiciju i da li je spreman da postane premijer, Vučić je odgovorio da o tome prvo mora da razgovara sa ljudima iz svoje stranke. Odgovor nije ni potvrda ni demanti, nego odlaganje: mandatar se ionako predlaže tek posle izbora, a odluka se prenosi na stranački vrh.

Naveo je i da je političke protivnike pozivao na razgovore i dijalog, koje nisu prihvatili. Ta teza prati aktuelnu vlast od početka protesta i vraća se u opticaj svaki put kada se približi izborni rok.

Mesto na kome je izjava data nije sporedno. Podkast vodi direktor jedne od najvećih evropskih izdavačkih kuća, a publika je pretežno strana, pa poruka o priznavanju rezultata i o teškoj kampanji ima adresu i izvan Srbije, u zemljama koje prate izborne uslove u Srbiji.

Ono što je i dalje nepoznato je tačan datum. Predsednik je imenovao mesec, ali ne i dan glasanja, niti je rekao kada potpisuje odluku o raspisivanju. Do tog potpisa računica se ne menja: oktobar znači kampanju koja počinje pre kraja avgusta ili u prvim danima septembra.