Brnabić uzvratila Spajiću, iz Podgorice traže reakciju

Predsednica Narodne skupštine Srbije Ana Brnabić uzvratila je u utorak uveče, 11. avgusta, crnogorskom premijeru Milojku Spajiću objavom na mreži X. Povod je bila Spajićeva poruka da Crna Gora ne želi sukob sa Srbijom, ali da ima problem sa dvostrukim standardima, uz ocenu da nije primereno da predsednik Srbije Aleksandar Vučić preuzima ulogu PR-a Rusije i drugima drži lekcije o principijelnosti.

Brnabić je u odgovoru razdvojila Crnu Goru kao državu od onoga što naziva zvaničnom Podgoricom, a onda je izgovorila rečenicu koja je već sutradan postala poseban politički predmet.

„Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić vam je bio dobar kada je trebalo da pomogne da dođete na vlast, ali vam je sada PR Rusije. Kad neko nema kičmu i obraz, kao što vi nemate ni kičmu ni obraz, to tako izgleda”, navela je predsednica Skupštine.

Uz to je poručila i da Srbija ima principijelan stav u odnosu na međunarodno pravo, pa je dodala: „Mi poštujemo međunarodno pravo uvijek i bez izuzetka. Vama kako narede, nekada su granice nepovredive, a nekada su nebitne. Ne pričajte Vučiću o principijelnosti vi, Milojko Spajiću, koji ni jedan princip nemate osim slijepe poslušnosti.”

Zašto je jedna rečenica postala zaseban slučaj

Funkcioner Evropskog saveza Miloš Đuričković ocenio je u sredu, 12. avgusta, za podgorički list Vijesti, da je Brnabić tvrdnjom o pomoći pri dolasku na vlast priznala mešanje Beograda u unutrašnje prilike Crne Gore. Đuričković je naveo da bi u normalnoj državi javno priznanje visokog državnog zvaničnika da se mešao u izborni proces druge države bilo veliki skandal i da bi tražilo istragu i procesuiranje odgovornih. Pozvao je crnogorsko Ministarstvo spoljnih poslova da reaguje i da pozove ambasadora Srbije.

Time se rasprava pomerila sa terena međusobnih poruka na teren međudržavnih odnosa. Spajićeva izjava bila je politička ocena o spoljnoj politici Srbije, a Brnabićin odgovor je u Podgorici protumačen kao tvrdnja o učešću Beograda u smeni vlasti u Crnoj Gori, što je pitanje drugačije težine.

Šta je Brnabić navela kao razloge

Predsednica Skupštine je u istoj objavi navela tri konkretna razloga za ocenu o odnosu zvanične Podgorice prema Srbiji.

• priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije
• izostanak podrške tokom pomena žrtvama akcije „Oluja”
• status srpskog jezika, koji u Crnoj Gori nije zvanični iako ga, kako navodi, govori više od 40 odsto stanovništva

Najoštriji deo objave odnosio se na obeležavanje „Oluje”.

„Nažalost, zvanična Podgorica, a ne Crna Gora, je pokazala da Srbiji i srpskom narodu želi sve najgore. Priznali ste jednostrano proglašenje tzv. nezavisnosti naše pokrajine Kosova i Metohije. Niste bili uz nas dok smo plakali za žrtvama najvećeg etničkog čišćenja na evropskom kontinentu, ratnog zločina pod nazivom ‘Oluja’, već ste bili uz one koji slave proterivanje i ubijanje Srba samo zato što su Srbi”, poručila je Brnabić.

Pitanje službenog statusa srpskog jezika u Crnoj Gori otvoreno je još posle popisa i vraća se u javnu raspravu svaki put kada odnosi dve države zahladne. Brnabić ga je ovoga puta upotrebila kao argument u polemici o principijelnosti, a ne kao zasebnu temu.

Reakcije sa obe strane

Na poruke iz Podgorice istog dana je odgovorio i Miloš Vučević. Iz crnogorske vlade do zaključenja ovog teksta nije stigao zvaničan odgovor na Brnabićinu objavu, a reakcija je došla iz redova stranačkih funkcionera, ne iz institucija.

Sledeći korak zavisi od toga da li će crnogorsko Ministarstvo spoljnih poslova postupiti po pozivu Evropskog saveza. Ako pozove ambasadora Srbije, prepiska sa mreže X postaje predmet formalne komunikacije dve države, a ne više razmena poruka dvoje političara.