Izborna komisija 17 dana ćuti o izbornim podacima

Biro za društvena istraživanja saopštio je danas da Republička izborna komisija nije odgovorila na predstavku koju je primila 27. jula, a kojom je zatraženo da izborni podaci tokom izborne noći budu dostupni u mašinski čitljivom obliku. Od predaje predstavke do ovog saopštenja prošlo je 17 dana.

Biro navodi da iz komisije nije stigla ni administrativna potvrda da je predstavka primljena i zavedena, ni njen zavodni broj, iako je prilikom dostavljanja izričito zatraženo da dokument bude zaveden i da broj bude prosleđen podnosiocu. Nije stiglo ni obaveštenje o tome da li je komisija uopšte započela postupanje po zahtevima. Izvršni direktor Biroa je Zoran Gavrilović.

Tri zahteva u jednoj predstavci

Predstavka od 27. jula sadrži tri tačke:

• otvaranje izbornih podataka u mašinski čitljivom obliku
• utvrđivanje tehničke specifikacije tih otvorenih podataka
• dostupnost istih podataka u istom trenutku svim učesnicima izbora i zainteresovanim akterima

Ni jedno od toga ne traži izmenu izbornog zakonodavstva. Reč je o obliku u kome komisija objavljuje ono što ionako objavljuje, dakle o tome da li se tabela sa rezultatima po biračkim mestima može preuzeti i obraditi, ili se do brojki dolazi ručno, pretragom po jednom biračkom mestu.

Šta bi otvoreni podaci značili u izbornoj noći?

Po oceni Biroa, objavljivanje potpunih, strukturiranih i mašinski čitljivih podataka omogućilo bi učesnicima izbora, posmatračkim organizacijama, istraživačima, medijima i stručnoj javnosti da rezultate analiziraju bez odlaganja. Cilj je uočavanje statističkih odstupanja i poređenje objavljenih brojki sa zapisnicima biračkih odbora i sa stanjem u izbornim kutijama.

Biro u saopštenju posebno insistira na tome da svi akteri moraju dobiti isto, i to istovremeno.

„BIRODI posebno ukazuje da ravnopravnost izbornih aktera podrazumeva da svi imaju pristup istim podacima, u istom obimu, formatu i trenutku. Selektivna, nepotpuna ili zakasnela dostupnost podataka stvara prostor za privilegovan pristup, onemogućava ravnopravnu kontrolu izbornih rezultata i umanjuje poverenje javnosti u izborni proces”, navodi se u saopštenju.

Izostanak i osnovne potvrde da je predstavka evidentirana Biro tumači kao pitanje odnosa komisije prema javnoj kontroli izbornog procesa.

Isti zahtev, ne prvi put

Zahtev nije nov. Biro je i ranije tražio od Republičke izborne komisije da rezultati parlamentarnih i beogradskih izbora iz 2023. budu objavljeni po biračkim mestima u tabelarnom obliku, uz obrazloženje da se nad takvim podacima može sprovesti matematička analiza i utvrditi eventualne nepravilnosti.

Tada je Biro objavio i sopstvenu analizu rezultata beogradskih izbora iz 2022. godine, rađenu po Benfordovom zakonu nad podacima koji su bili dostupni u tabelarnom obliku. Po toj analizi, kod broja birača koji su glasali i kod rezultata liste Srpske napredne stranke postoje naznake da objavljeni brojevi odstupaju od očekivane raspodele cifara. Biro je tada najavio detaljnu forenzičku analizu čim baza podataka bude dostupna.

Otud i mesto ovog traženja u širem planu organizacije.

„Tri zahteva predstavljaju deo nastojanja BIRODI-ja da izborna forenzika postane jedan od instrumenata za unapređenje izbornog integriteta u Srbiji”, dodaje se u saopštenju.

Poziv komisiji

Biro je pozvao Republičku izbornu komisiju da bez daljeg odlaganja potvrdi prijem predstavke, dostavi zavodni broj, odgovori na podnete zahteve i obezbedi da rezultati izbora tokom izborne noći budu istovremeno dostupni svim akterima u mašinski čitljivom obliku.

„Otvoreni izborni podaci nisu samo tehničko pitanje. Oni su jedan od osnovnih uslova za javnu kontrolu izbora, ravnopravnost izbornih učesnika i poverenje građana u izborne rezultate”, zaključio je Biro.

Republička izborna komisija do objavljivanja ovog teksta nije reagovala na navode Biroa.