Trepča dala rok od deset dana za lokale u Zvečanu

Obaveštenja sa memorandumom Trepče osvanula su u popodnevnim satima 13. avgusta na izlozima tri lokala u dve stambene zgrade u Ulici kralja Milutina, u samom centru Zvečana. Dokument nosi datum 12. avgust 2026, naslovljen je kao „Zahtev za oslobađanje imovine“ i korisnicima ostavlja rok od deset dana. Ispisan je isključivo na albanskom jeziku.

U zahtevu se navodi da je Trepča na osnovu podataka iz vlasničkog sertifikata utvrdila da je nepokretnost u njenom vlasništvu, dok je korisnici koriste bez ugovora sa preduzećem. Ako prostor ne bude oslobođen u zadatom roku, kompanija najavljuje da će se obratiti nadležnim organima radi vraćanja imovine u posed. Ista obaveštenja postavljena su i u Severnoj Mitrovici, na zgradu bivše pošte i na bivšu banku u centru grada.

U Zvečanu su zahtevom obuhvaćeni prostor nekadašnje poslovnice Komercijalne banke, prostorije u kojima je radila Pošta Srbije i apoteka koja i danas prima mušterije. Reč je o adresama koje meštani prolaze svakodnevno, a ne o zabačenim objektima.

Zašto se u Zvečanu strahuje da su stanovi sledeći

Na pojedinim parcelama čije oslobađanje Trepča traži nalaze se i stambene zgrade. Prvi stanari već su počeli da proveravaju kojom dokumentacijom raspolažu i po kom osnovu koriste stanove, jer se rešenja o otkupu ne nalaze kod svih.

Advokat Dragutin Nenezić, koji je deo pravnog tima za pomoć vlasnicima srušenih objekata na Gazivodama, potez Trepče ne posmatra izdvojeno:

„Ovo što se trenutno dešava, a opet o tome znamo samo na osnovu nekoliko vesti i tih informacija koje su došle, po meni je samo jedan deo i, na neki način, nastavak jedne šire akcije koja uključuje trenutno situaciju sa jezerom Gazivode, a može uključivati potencijalno i univerzitet, može uključivati i stambene zgrade koje su građene sredstvima Republike Srbije.“

Hronologija ide tim redom. Prvo su na dnevni red došli objekti na Gazivodama, potom rušenja i hapšenja u susednom Zubinom Potoku, a sada zahtevi u Zvečanu i Severnoj Mitrovici.

Šta pokazuje zvanična evidencija

Kosovska katastarska agencija je u prvoj fazi upisa tokom 2025. na Trepču prenela 2.133 nepokretnosti, odnosno oko 12,6 kvadratnih kilometara zemljišta.

Zvanična kosovska revizija za 2024. godinu istovremeno pokazuje da evidencija te iste imovine nije sređena:

• utvrđeno je 236 zahteva zaposlenih za otkup stanova, a ti stanovi nisu evidentirani u registru imovine niti su prikazani u godišnjim finansijskim izveštajima
• rudarski pogon Kopaonik u Leposaviću vodio se pod dva poslovna identifikaciona broja, sa zasebnim bankovnim računima
• deo parcela koje se u katastru vode kao imovina te jedinice nije bio upisan u Trepčin registar

Zahtev za oslobađanje prostora poziva se, dakle, na vlasnički sertifikat, dok revizorski nalaz na istoj imovini beleži stotine neusklađenih stavki.

Šta poručuje opština Zvečan

Gradonačelnik Zvečana Dragiša Milović sastao se dan po postavljanju obaveštenja sa vlasnicima lokala i predstavnicima Trepče sever, koji su mu, kako je naveo, rekli da sa akcijom nisu upoznati. Milović je uputio poziv direktoru Trepče jug na razgovor.

„Vidimo šta se radi u susednoj opštini Zubin Potok. Bez sudskih odluka ruše se lokali i kuće, ljudi se hapse i plašimo se da jedna takva akcija koja se sprovodi bez zakonskog osnova ne krene inercijom i u opštini Zvečan. Mi to nećemo dozvoliti. Želimo da sednemo i da, u pravnom smislu, razjasnimo situaciju“, rekao je Milović.

Kao primer je naveo jednog od pogođenih korisnika, Vojina Radivojevića, koji je svoj lokal otkupio od Trepče 1976. godine, a sada na tom lokalu stoji obaveštenje da ga mora napustiti. Opština je ponudila pravnu pomoć svima koji dobiju ovakav zahtev.

Deset dana od datuma na dokumentu ističe 22. avgusta. Do tada ostaje nepoznato koliko je tačno objekata obuhvaćeno, na osnovu kojih evidencija Trepča polaže pravo na njih i da li će isti zahtev stići i na vrata stanova u Zvečanu.