Stranka slobode i pravde: preko 350 privedenih na protestima

Stranka slobode i pravde saopštila je 14. avgusta da je za godinu dana više od 350 građana privedeno na protestima širom Srbije i da među privedenima nije bilo nijednog pripadnika Srpske napredne stranke. Saopštenje je objavljeno na dan za koji ta stranka tvrdi da se navršava godina od početka masovne primene sile prema učesnicima okupljanja.

Cifra je nova. Brojevi privedenih do sada su izlazili u javnost po pojedinačnim skupovima, po gradovima i po danima, a ovo je prvi put da je jedna stranka ceo period od avgusta 2025. sabrala u jedan podatak. Time se i rasprava pomera sa jednog protesta na bilans cele godine.

Odakle brojka od 350 privedenih

Zbir je stranački, ne policijski. Dolazi iz saopštenja Stranke slobode i pravde, u kome nema raspodele po gradovima, po datumima, niti podatka o tome koliko je privođenja završilo prekršajnom ili krivičnom prijavom. U istom tekstu stranka razdvaja dve grupe: više desetina građana koji su, kako tvrdi, pretučeni, naročito u Valjevu i Beogradu, i više desetina onih koji su uhapšeni.

Ono što taj zbir za nju znači stalo je u jednu rečenicu:

Nijedan režimski huligan nije priveden pravdi, iako su upravo oni u više slučajeva započinjali nasilje nad građanima

Argument stranke ne stoji na samom broju, nego na tome ko se u tom broju nalazi. Bez ijednog privedenog iz redova vladajuće stranke, cifra od preko 350 za Stranku slobode i pravde nije mera policijskog postupanja prema okupljanjima, nego dokaz da se ista mera ne primenjuje na obe strane.

Saopštenje se ne završava na bilansu. Stranka ga vezuje za izborni ciklus i najavljuje da će vlast, kako je napisala, biti politički penzionisana u izbornoj noći. Godišnjica je, dakle, iskorišćena i kao kampanjski dokument, što ne menja podatak, ali objašnjava zašto je izašao baš sada.

Slučaj poslanika koji stoji godinu dana

Kao ključni primer stranka navodi napad na svog narodnog poslanika Peđu Mitrovića, koji je pre godinu dana na Savskom vencu zadobio udarce šipkom po glavi. U saopštenju se navodi da se napad dogodio u vidnom polju bezbednosnih kamera državnih institucija i prostorija opštinskog odbora Srpske napredne stranke. Godinu dana kasnije, tvrdi stranka, nijedan napadač nije identifikovan niti priveden.

Kroz pravosuđe je slučaj prošao bez pomeranja. Više javno tužilaštvo u Beogradu predmet je prosledilo Prvom osnovnom javnom tužilaštvu uz obrazloženje da nisu ostvarena obeležja krivičnog dela iz njegove nadležnosti, a incident je kvalifikovan kao laka telesna povreda iz člana 122 stav 2 Krivičnog zakonika. Stranka slobode i pravde smatra da su moguće druge kvalifikacije, napad na narodnog poslanika iz člana 322 ili nasilničko ponašanje na javnom skupu iz člana 344a.

Razlika između tih kvalifikacija nije formalnost. Od nje zavisi i koje tužilaštvo vodi predmet, što se već videlo onog trenutka kada je Više prosledilo spise osnovnom.

Kako institucije broje iste dane

Ministarstvo unutrašnjih poslova je dan ranije, povodom skupa u Valjevu, saopštilo da je 11 osoba dovedeno u policiju i da je kod njih pronađeno oružje i oprema za skrivanje lica. To je drugo čitanje istog niza događaja: policija privođenja obrazlaže onim što je kod ljudi zatečeno, opozicija ih broji kao pritisak na okupljanja.

Ni godinu dana posle događaja u Valjevu optužnice nema, o čemu smo već pisali. Upravo taj razmak, između broja privedenih na jednoj strani i broja pokrenutih postupaka protiv napadača na drugoj, jeste ono što Stranka slobode i pravde stavlja u središte saopštenja.

Predmet napada na Mitrovića sada je kod Prvog osnovnog javnog tužilaštva i od njegove odluke zavisi da li će posle godinu dana dobiti drugačiju kvalifikaciju. Do tada, brojka od preko 350 privedenih ostaje podatak jedne stranke, izveden iz njenog sopstvenog brojanja i bez zvanične potvrde.