Opozicija ulazi u izbore podeljena na tri kolone

Opozicione stranke u Srbiji, manje od dva meseca pred moguće vanredne parlamentarne izbore, ulaze u kampanju razdvojene u najmanje tri kolone, dok studenti u blokadi ostaju pri odluci da nastupe samostalno, sa sopstvenom studentskom listom.

Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je u četvrtak da će parlamentarni izbori biti održani 18. ili 25. oktobra, i najavio je da će tačan datum biti poznat u narednim danima. Da bi taj rok bio ispunjen, izbori moraju biti raspisani najkasnije do 3. septembra za prvi datum, odnosno do 10. septembra za drugi. Zakon propisuje da od dana raspisivanja do dana glasanja ne sme proći manje od 45 ni više od 60 dana. Krajnji ustavni rok za održavanje redovnih parlamentarnih izbora je 2. januar 2028. godine, ali predsednik već nedeljama najavljuje jesenji termin i, po našim saznanjima, odluku o tačnom datumu prepušta poslednjem trenutku.

Vučić od početka avgusta obilazi gradove i sela po Srbiji, gde građanima obećava povećanje penzija, otvaranje radnih mesta i rešavanje lokalnih problema. Kao što je Srpske novine već pisalo, upravo je tokom jedne od tih poseta i najavio termin izbora. Rok koji ostaje opoziciji da se konačno odredi meri se sada u danima, ne u nedeljama.

Zašto opozicija ne izlazi zajedno na izbore?

Za razliku od prethodnih ciklusa, kada je zajednički nastup bio polazna pretpostavka, ovog puta se opozicioni stranački vrh nije uspeo da usaglasi oko jedne liste. Razlog leži u različitim procenama ko treba da bude nosilac promene, studenti ili stranke, i u sporu oko toga da li proevropski blok treba da uključi i akterе koji nisu izričito proevropski opredeljeni.

Prvu kolonu čini sama studentska lista. Studenti u blokadi više od godinu dana traže raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, otkako nisu ispunjeni njihovi zahtevi posle pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, u kojem je poginulo šesnaest osoba i za šta odgovornost, tvrde, nikada nije utvrđena. Demokratska stranka, na čelu sa Srđanom Milivojevićem, saopštila je još u maju prošle godine da podržava taj zahtev i da će studentskoj listi staviti na raspolaganje sve svoje resurse, “bez kandidovanja bilo sopstvene, bilo koalicione liste”. Milivojević je tu odluku nedavno potvrdio, uz najavu da će stranka studentima ustupiti i mesta koja joj po zakonu pripadaju u biračkim odborima. Podršku studentskom pokretu dao je i pokret Kreni-promeni Save Manojlovića, čiji je lider poručio da studentska ideja o Srbiji bez korupcije i ekološkoj državi odgovara i njegovom programu.

Drugu kolonu čini Platforma za evropsku Srbiju (PES), osnovana u junu 2026. godine. U njoj su Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa, SRCE Zdravka Ponoša, Pokret slobodnih građana Pavla Grbovića i Građanski pokret Solidarnost Gorana Ješića. Stranke okupljene u PES-u saopštile su da izborima “potrebna jasna proevropska opcija” i da nastup u tom formatu može doprineti padu vlasti. Predsednik PSG-a Pavle Grbović izjavio je za Mašinu da proevropska lista “svakako može da računa na respektabilan broj glasova i da time doprinese ukupnoj pobedi nad režimom”, uz ocenu da saradnja sa strankama koje se protive članstvu Srbije u Evropskoj uniji “nije ni prirodna ni potrebna”.

PES je nastao iz ranijeg saveza EU5, koji su krajem 2025. godine, u prostorijama Evropskog pokreta u Srbiji, formirali Zeleno-levi front, Narodni pokret Srbije, Stranka slobode i pravde, Pokret slobodnih građana i SRCE, radi koordinacije prema Evropskoj uniji. Taj savez zajednički izlazak na izbore nikada zvanično nije najavio, a raspao se kada je Zeleno-levi front u maju saopštio da izbore neće podržati ni ako se održe na jesen, nezavisno od studentske liste. Zeleno-levi front tako ostaje jedina veća opoziciona snaga koja na izbore neće izaći.

Treću kolonu predstavlja mogući blok oko Ekološkog ustanka Aleksandra Jovanovića Ćute, u pregovorima sa Narodnim pokretom Srbije, Novim licem Srbije i grupom građana doktora Dragana Milića. Lideri tih stranaka poručili su početkom jula, sa konferencije za novinare u niškoj opštini Medijana, da do promena u Srbiji može doći “samo zajedno sa ljudima koji žele boljitak”, i pozvali sve opozicione aktere i studente na ujedinjenje. Ćuta je za Mašinu naveo da će Ekološki ustanak odluku o izlasku na izbore doneti tek pošto vidi studentsku listu.

“Jedini način da Aleksandar Vučić ode sa vlasti, da ovaj kriminalni režim se skloni, jeste da svi stanu na jednu stranu. To govorim od početka. Postoje ljudi koji misle da to mogu sami da urade. Prvo nek se deklarišu, nek kažu kakva im je politika koja je program, da vidimo ko su i šta su, pa onda podrška i eventualni neizlazak ili izlazak na izbore”, objasnio je Jovanović Ćuta.

Unutar Narodnog pokreta Srbije taj proces nije prošao bez trzavica. Donedavni predsednik Gradskog odbora u Vranju Đorđe Ristić tvrdi da je podrška studentskoj listi bila tačka razdora između centrale i lokalnog odbora, što rukovodstvo demantuje. Poslanik NPS-a Uroš Đokić izjavio je za Mašinu da bivši članovi vranjskog odbora nisu ozbiljno shvatili odgovornost koju nosi učešće u političkom životu i da je zbog toga taj odbor raspušten, ne odgovorivši direktno na pitanje o sporu oko studentske liste. Prema njegovim rečima, ta dešavanja neće uticati na odluku stranke o izlasku na izbore.

Zasebno od sve tri kolone, izlazak na izbore najavila je i koalicija NADA, koju čine Novi DSS Miloša Jovanovića, Monarhisti i pokret Mi, snaga naroda Branimira Nestorovića.

Šta o podeljenoj opoziciji kaže struka

Dejan Bursać, viši naučni saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, ocenjuje za Novu da rasparčanost opozicije sama po sebi ne mora da odvlači glasove od studenata, ali da nosi rizik.

“Ne bih to gledao kroz prizmu odvlačenja glasova, jer sasvim je legitimno izaći na izbore. Međutim, opozicija u Srbiji ima jedan zadatak, a to je da učini taj izlazak na izbore takvim da on bude izveden na kompetentan i efikasan način, da ne bude problema u dogovaranju i pregovaranju, kakve smo videli prethodnih godina”, kaže Bursać, i dodaje da je bitno da razlike među strankama ne izlaze u javnost, “jer to sve glasačima šalje lošu poruku”.

Po njegovoj oceni, opozicija bi trebalo da izađe na izbore samo ako je sigurna da će preći cenzus i da će posle izbora stvarno učestvovati u političkoj promeni. U suprotnom, upozorava Bursać, stalne međusobne svađe ili napadi na račun studenata šalju loš signal javnosti i mogu da umanje entuzijazam biračkog tela, ne samo prema strankama nego prema samoj ideji promene vlasti.

Šta pokazuju ankete

Dve ankete sprovedene ovog leta daju različitu sliku. Istraživanje koje su u junu 2026. sproveli Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) i Democracy Action Lab Univerziteta Stenford pokazuje da bi među opredeljenim biračima, kojih je 70 odsto, za studentsku listu glasalo 44,9 odsto građana, za Srpsku naprednu stranku 35,7 odsto, a za Socijalističku partiju Srbije 3,8 odsto. Prema tom istraživanju, nijedna opoziciona stranka samostalno ne prelazi cenzus.

Anketa Nove srpske političke misli (NSPM) daje drugačiji rezultat: studentsku listu podržava 39,6 odsto ispitanika, listu Srpske napredne stranke 37,5 odsto, a Socijalistička partija Srbije bi, prema tom istraživanju, samostalno prešla cenzus sa 4,9 odsto. Isto istraživanje pokazuje da bi cenzus prešle i dve moguće opozicione koalicije: blok Narodnog pokreta Srbije, Novog lica Srbije, Ekološkog ustanka i Pokreta za decentralizaciju sa 5,6 odsto, i koalicija Stranke slobode i pravde, SRCE i Pokreta slobodnih građana sa 4,2 odsto.

Razlika između dva istraživanja pokazuje koliko je ishod oktobarskih izbora, ako do njih dođe na najavljeni datum, otvoren za sve strane. Jedinstveni birački spisak trenutno sadrži 6.439.075 upisanih birača.

Do isteka roka za raspisivanje izbora za 18. oktobar ostaje manje od dve nedelje. Da li će opozicija do tada uskladiti konačan broj kolona, ili će stranački vrh ući u kampanju sa listama koje se i dalje slažu, ostaje pitanje na koje odgovor tek treba da stigne.