Istraživanje CASA: 68 odsto Srba na Kosovu vidi pogoršanje
Istraživanje CASA pokazuje da dve trećine Srba na Kosovu smatra da im se položaj pogoršao, a skoro polovina bi otišla ako Priština jednostrano integriše zdravstvo i obrazovanje.
Centar za afirmativne društvene akcije (CASA) predstavio je 24. avgusta istraživanje “Uvid u izazove, potrebe i stavove srpske zajednice na Kosovu”, sprovedeno među 600 pripadnika srpske zajednice u 17 opština. Nalazi pokazuju da gotovo 68 odsto ispitanika smatra da se položaj zajednice u poslednjih godinu dana pogoršao, dok bi 47,09 odsto razmotrilo odlazak sa Kosova ukoliko Priština jednostrano sprovede integraciju zdravstva i obrazovanja.
Anketu je pratilo i 12 dubinskih intervjua sa zaposlenima u zdravstvu i prosveti, stručnjacima, novinarom i predstavnikom civilnog društva. Uzorak je gotovo ravnomerno podeljen, 48,12 odsto ispitanika je severno od Ibra, 51,88 odsto južno. Oko tačnog perioda anketiranja izvori se razilaze: portal KoSSev navodi da je terenski rad obavljen od 8. do 22. decembra 2025. godine, dok Radio Goraždevac piše da je istraživanje sprovedeno krajem 2025. i početkom 2026. godine.
Reč “prvi put” ovde ne stoji slučajno izostavljena. CASA nove rezultate poredi sa ranijim istraživanjem iste metodologije, pa se ovogodišnji podaci čitaju kao nastavak, ne kao prva ovakva provera raspoloženja zajednice. Podrška povratku Srba u kosovske institucije, na primer, porasla je za deset do petnaest procentnih poena u odnosu na prethodni krug, a udeo onih koji biraju najnegativniju ocenu položaja, “veoma pogoršao”, takođe je manji nego ranije.
Zdravstvo i obrazovanje potisnuli posao sa vrha liste briga
Ekonomija i bezbednost su ranije vodile listu problema srpske zajednice na Kosovu. Ovog puta na prvom mestu je najavljena jednostrana integracija zdravstva i obrazovanja u kosovski sistem, koju kao “veoma veliki problem” ocenjuje 78,60 odsto ispitanika. Sever i jug se pritom razlikuju: na severu tako misli 85,77 odsto, južno od Ibra 71,95 odsto.
Razlog je direktan. Čak 59,06 odsto zaposlenih ispitanika radi u institucijama srpskog sistema, a svega 9,06 odsto u kosovskim institucijama. Promena statusa tih ustanova, upozorava CASA, ne pogađa samo učenike i pacijente nego i porodični prihod celih zajednica.
Ako bi integracija bila sprovedena jednostrano, bez dogovora sa predstavnicima srpske zajednice, 47,09 odsto ispitanika kaže da bi napustilo Kosovo. Samo 17,47 odsto tvrdi da to ne bi uticalo na njihovu odluku o ostanku, dok 35,45 odsto ne zna kako bi reagovalo.
Povratak u institucije da, jednostrana integracija ne
Iako protivljenje jednostranoj integraciji prelazi 70 odsto i na severu i na jugu, isto istraživanje beleži da oko 85 odsto ispitanika podržava povratak Srba u kosovske institucije na severu. CASA taj kontrast izdvaja kao jedan od ključnih nalaza: zajednica, prema autorima, ne odbacuje institucionalno uključivanje kao takvo, nego model koji smatra jednostranim i bez garancija.
Na pitanje šta bi najviše doprinelo da eventualna integracija bude uspešna i pravedna, 40,66 odsto ispitanika na prvo mesto stavlja formiranje Zajednice srpskih opština, 33,72 odsto traži jasne pravne garancije prava zajednice, a 14,78 odsto aktivno učešće lokalnih Srba u pregovorima.
Ako bi ipak došlo do institucionalnih promena, ispitanici najviše insistiraju da se sačuva:
- nastava na srpskom jeziku, 79,36 odsto
- program Srbije, oko 74 odsto
- stabilne plate i redovne isplate, oko 72 odsto
- priznavanje diploma i kvalifikacija, više od dve trećine
Iseljavanje se ubrzava, posebno među studentima
Prema istraživanju, 79,11 odsto ispitanika kaže da se broj ljudi iz njihovog okruženja koji trajno napuštaju Kosovo povećao u odnosu na prethodnu godinu, na severu 83,63 odsto, na jugu 74,92 odsto. Razlozi se razlikuju: na jugu prednjači nedostatak radnih mesta, 75,17 odsto, na severu bezbednosni razlozi, 34,16 odsto naspram svega 8,61 odsto na jugu.
Kad je reč o ličnoj nameri, 21,75 odsto svih ispitanika planira da trajno napusti Kosovo u naredne tri godine, dok među studentima taj udeo iznosi čak 48,50 odsto. Trećina ispitanika, tačnije 33,39 odsto, još je neodlučna, a 44,86 odsto ne planira odlazak.
Jedan od sagovornika u dubinskim intervjuima strah je sažeo kratko: “Najveći rizik je definitivno iseljavanje.” Drugi sagovornici su naglašavali da “masa našeg stanovništva radi u zdravstvu i prosveti”, povezujući sudbinu tih institucija direktno sa opstankom porodica.
Ono što ljude ipak zadržava nisu politički signali, nego neposredne životne veze. Porodica i prijatelji su prvi razlog za ostanak kod 40,20 odsto ispitanika sa severa i 33,77 odsto sa juga, tek potom slede posao, koreni i imovina.
Poverenje u institucije nisko, poverenje u predsednika Srbije skoro zanemarljivo
Svega 7,37 odsto ispitanika smatra da je srpska zajednica uključena, delimično ili potpuno, u odlučivanje o budućnosti zdravstva i obrazovanja. Na severu čak 77,92 odsto, a na jugu 67,31 odsto ocenjuje da zajednica “nedovoljno” ili “uopšte” ne učestvuje u procesu.
Posebno je indikativan jedan detalj. Među ispitanicima koji ne planiraju odlazak ili su neodlučni, samo 0,85 odsto kao glavni razlog za ostanak navodi poverenje u predsednika Aleksandra Vučića, a svega 0,43 odsto veruje da kosovske vlasti žele da Srbi ostanu. CASA to opisuje kao nesklad između tradicionalno visoke izborne podrške SNS-u među Srbima na Kosovu i gotovo zanemarljive uloge tog poverenja kada ljudi odlučuju o sopstvenoj budućnosti.
Istraživanje je deo projekta “Od integracije ka novom društvenom ugovoru za istinski multietničko Kosovo”, koji CASA sprovodi sa organizacijom Spaces for Societal Changes, uz podršku Ambasade Kraljevine Holandije u Prištini. Autori u preporukama traže veću transparentnost institucija, komunikaciju na srpskom jeziku i razmatranje privremenog moratorijuma na jednostrane procese integracije. Konkretan datum kada bi Priština mogla da krene sa integracijom zdravstva i obrazovanja za sada nije objavljen.
