CASA: 99,4 odsto Srba na Kosovu protiv integracije škola

Istraživanje sprovedeno u okviru nevladine organizacije CASA pokazalo je da se gotovo svi anketirani Srbi na Kosovu protive uključivanju srpskog obrazovnog sistema u kosovski, dok skoro 40 odsto roditelja razmatra da sa porodicom napusti pokrajinu ako bi deca morala da se školuju po tom sistemu. Rezultati istraživanja “Teška pitanja pred nama, obrazovni sistem kosovskih Srba” predstavljeni su 3. septembra 2026, a sproveli su ga politikolog Ognjen Gogić i istraživač Kosovskog centra za bezbednosne studije (KCSS) Ramadan Iljazi, svaki iz ugla svoje zajednice.

Anketirano je 300 pripadnika srpske zajednice sa različitih delova Kosova i 500 pripadnika albanske zajednice. Prema podacima koje je predstavila Tijana Grujić iz NVO CASA, integraciji srpskog obrazovnog sistema u kosovski protivi se 99,4 odsto ispitanih Srba. “Od toga 90,7% veoma protiv, a 8,7% uglavnom protiv”, navela je Grujić.

Ukratko

• 99,4 odsto ispitanih Srba protivi se integraciji obrazovanja u kosovski sistem
• 91,3 odsto smatra najprihvatljivijim zadržavanje postojećeg stanja
• 97,3 odsto nema ili ima vrlo malo poverenja da bi kosovske institucije poštovale pravo na obrazovanje
• 75 odsto roditelja ne bi ostavilo decu u integrisanim školama, polovina bi otišla u Srbiju, polovina sa Kosova
• skoro 40 odsto svih anketiranih roditelja razmatra da napusti Kosovo ako do integracije dođe

Podatak dolazi u trenutku kada iz Prištine i Brisela stižu najave o mogućem ukidanju takozvanog institucionalnog dualizma u obrazovanju i zdravstvu. Kosovski premijer Aljbin Kurti je u septembru 2025. ocenio da “dualizam zdravstvenog i obrazovnog sistema nije održiv” i najavio rad na njihovom uklapanju u jedinstven sistem. Specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Peter Sorensen je u martu 2026. rekao da je Unija “primila k znanju planove Vlade Kosova da zdravstvene i obrazovne institucije koje podržava Srbija integriše u kosovski okvir”.

Koliko poverenja Srbi imaju u kosovske institucije?

Istraživanje pokazuje da nepoverenje prema kosovskim institucijama nije marginalna pojava nego preovlađujući stav. Da kosovske institucije ne bi poštovale pravo Srba na obrazovanje veruje ili sumnja 97,3 odsto ispitanika, od čega tri četvrtine kaže da poverenja nema uopšte, a preostalih 23,3 odsto da ga ima vrlo malo. Da bi se integracijom pogoršao kvalitet obrazovanja veruje 98 odsto ispitanih Srba, a zadržavanje postojećeg stanja kao najprihvatljivije rešenje podržava 91,3 odsto ispitanika. Punu integraciju bez posebnog statusa prihvata svega 1,3 odsto, a delimičnu integraciju 5 odsto ispitanih Srba.

Najkonkretniji podatak istraživanja tiče se onoga što bi integracija mogla da izazove u praksi. Ako bi do nje došlo, 75 odsto anketiranih roditelja izjavilo je da ne bi ostavilo decu u tim školama, pri čemu bi polovina njih decu upisala u ustanovu u Srbiji, a druga polovina napustila Kosovo. Skoro 40 odsto svih anketiranih roditelja razmatra da sa porodicom u celini ode sa Kosova ako bi deca morala da uče po kosovskom sistemu, dok je u ranijem istraživanju sa 600 ispitanika taj udeo iznosio 47 odsto. Ni protivnici integracije nisu svi na istoj poziciji. Njih 75,4 odsto protivi se integraciji pod bilo kojim uslovima, dok bi preostali pristali samo uz garancije, najčešće uz nastavni plan i program na srpskom jeziku po standardima Srbije (37 odsto), institucionalnu vezu ustanova sa srpskim opštinama ili Zajednicom srpskih opština (30,7 odsto) i priznavanje diploma u Srbiji (28 odsto).

Autori istraživanja analizirali su i pravni okvir koji proističe iz Briselskog dijaloga, uključujući Ustav Kosova, Zakon o upotrebi jezika, Zakon o zaštiti i promovisanju prava zajednica, Zakon o lokalnoj samoupravi, Zakon o obrazovanju u opštinama i Zakon o visokom obrazovanju. Grujić je ukazala da su ti propisi pisani za osnivanje novih ustanova, a ne za transfer već postojećeg sistema koji funkcioniše decenijama, i da je učešće srpskih predstavnika u komisijama pri ministarstvu često samo formalno, jer uvek mogu biti preglasani. Podsetila je i da je obrazovanje sporazumom iz 2013. predviđeno kao jedna od nadležnosti Zajednice srpskih opština, da sporazum iz 2015. razrađuje finansijsku podršku iz Srbije, a sporazum iz 2023. predviđa posebne aranžmane i garancije za samoupravljanje srpske zajednice.

Kako na integraciju gleda albanska zajednica?

Slika je drugačija na albanskoj strani. Iljazi je predstavio rezultate ankete sprovedene među 500 pripadnika albanske zajednice, gde se integraciji protivi 25 odsto ispitanih, podržava je 34 odsto, a 41 odsto ostaje neutralno. Prema njegovim rečima, glavna razmirica ne tiče se jezika nego institucionalne vlasti. “Jezik nije problem. Za kosovske Albance nije problem što škole postoje na srpskom”, rekao je Iljazi na predstavljanju istraživanja.

Brojke to potvrđuju. Da srpski jezik i nastava na srpskom mogu da postoje unutar kosovskog sistema prihvata 79,6 odsto ispitanih Albanaca, a 64 odsto nema problem ni sa nastavnicima koji dolaze iz Srbije da predaju. Da srpski učenici treba da se školuju na maternjem jeziku smatra 88 do 89 odsto ispitanih Albanaca. Otpor je izraženiji samo kada je reč o statusu univerziteta na srpskom jeziku: 55 odsto ispitanih Albanaca je protiv toga da postoji zaseban srpski univerzitet, iako 66 odsto istovremeno traži da svi univerziteti podležu istom zakonu o akreditaciji. Iljazi je dodao da je Ministarstvo obrazovanja Kosova pre tri godine ustanovilo da nema prevelike razlike između dva nastavna programa, osim kada je reč o istoriji i geografiji, a razlike koje ostaju tiču se pre svega nivoa plata prosvetnih radnika i akreditacionih standarda.

Izvršni direktor NVO CASA Miodrag Marinković predstavio je šest tačaka koje bi, prema njegovim rečima, mogle da posluže kao osnova za dalje razgovore: zabranu asimilacije, pravnu jasnoću pre svake promene statusa, konsultacije sa zajednicom kosovskih Srba, razmatranje uloge Zajednice srpskih opština u budućim aranžmanima, uzajamno priznavanje diploma i kvalifikacija, i uravnoteženu javnu komunikaciju na oba zvanična jezika.

Da li će ovih šest tačaka ući u dijalog Beograda i Prištine kao konkretan predlog, ili će najave o jedinstvenom sistemu ostati na nivou političke retorike, zavisiće od toga kako Priština i Brisel odgovore na podatak da gotovo niko od Srba na Kosovu integraciju ne prihvata bez uslova. Za sada ni Vlada Kosova ni kancelarija Petera Sorensena nisu saopštile kada bi pitanje statusa srpskih škola moglo da se nađe na dnevnom redu dijaloga.