Sudski savet Kosova odbio povratak srpskih sudija 9:1

Sudski savet Kosova odbio je u Prištini, 27. avgusta, zahtev srpskih sudija i administrativnog osoblja sa severa Kosova da povuku ostavke podnete 2022. godine i vrate se u pravosudni sistem. Odluka je doneta sa devet glasova za odbijanje, jednim protiv i jednim uzdržanim, preneo je prištinski portal Koha, a zatim i Tanjug. Radio Kosovska Mitrovica objavio je vest u 11.11 časova, a B92 u 12.53, istog dana.

Savet je odlučio i da imena sudija koje su tražile povratak budu prosleđena vršiteljki dužnosti predsednice privremenih institucija Aljbuljeni Hadžiju, radi razrešenja sa dužnosti. Tačka o srpskim sudijama našla se na dnevnom redu 371. sednice Saveta, koja je ukupno imala 35 tačaka dnevnog reda.

Dve propale sednice pre današnje

Do današnje odluke isti predlog je dva puta bio na dnevnom redu i dva puta nije razmatran, 24. jula i 7. avgusta. Jedna od te dve sednice nije ni održana pošto su tri člana Saveta napustila salu i oborila kvorum, pa je pitanje srpskih sudija ostajalo neodlučeno više od mesec dana.

Srpske sudije, tužioci, policajci i drugi službenici napustili su kosovske institucije krajem novembra 2022. godine, u jeku krize oko preregistracije vozila sa srpskim tablicama na kosovske, takozvane RKS tablice. Hadžiju je 19. juna zvanično zatražila od Saveta da reši pitanje ostavki sudija i pomoćnog sudskog osoblja iz srpske zajednice, ocenivši da njihovo dugo odsustvo otežava rad pravosudnog sistema.

Tužilački savet Kosova je već jednom rešavao istovetno pitanje, i to za tužioce: 20. jula je odbio povlačenje njihovih ostavki, posle čega je Hadžiju potpisala dekrete o njihovom razrešenju. Prema navodima Slobodne Evrope, reč je bila o pet tužilaca i 15 administrativnih radnika Osnovnog tužilaštva u Mitrovici. Ta odluka je tada izazvala kritike Evropske unije i Velike Britanije.

Argumenti za i protiv povratka

Tokom rasprave u Savetu stavovi članova bili su podeljeni. Protiv povratka izjasnio se Ahmet Imami.

“Glasaću protiv njihovog povratka u pravosudni sistem nakon četiri godine, jer je njihova ostavka bila dobrovoljna”, rekao je Imami.

Sličan stav zastupao je i Artan Abazi, koji je ostavke sudija ocenio kao neopozive i istakao da se od 2022. promenio i zakon i praksa u pravosuđu:

“Smatram da su sudije i administrativno osoblje, s obzirom na to da ih četiri godine nema, izgubili i profesionalnu sposobnost za obavljanje funkcije sudije i administrativnih poslova.”

Abazi je dodao da su pojedini od njih, po njegovoj oceni, uključeni u političke aktivnosti, što po njemu nije spojivo sa radom u pravosuđu, i predložio je da se zahtev za povlačenje ostavki ne odobri.

Suprotan stav iznela je Ivana Milenković, ocenivši da bi prihvatanje zahteva ispunilo ustavnu garanciju prema građanima, a ne predstavljalo ustupak sudijama. “Odbijanjem zahteva za povlačenje ostavki stvorili bismo pravnu i institucionalnu prazninu”, rekla je ona, dodajući da bi povratak sudija zaštitio ustavni poredak i pravnu sigurnost građana.

Treće rešenje predložio je Baškim Hiseni, po čijem mišljenju bi sudije i administrativno osoblje trebalo razrešiti dužnosti i raspisati nov konkurs. Hiseni je upozorio da bi prihvatanje zahteva posle četiri godine odsustva stvorilo opasan presedan, i naveo da ostavka iz 2022. nije bila individualna nego, kako je rekao, orkestrirana i kolektivna.

Šta sledi

Hadžiju je pozdravila odluku Saveta i najavila da će preduzeti mere za razrešenje sudija čim joj Savet zvanično dostavi predloge. Kada će razrešenje formalno biti sprovedeno i da li će se srpska strana na odluku žaliti, za sada nije rečeno.