Vujić najavio Mladiću vojne počasti, Brisel reaguje

Ministar pravde Nenad Vujić izjavio je 28. avgusta, gostujući na K1 televiziji, da će general Ratko Mladić biti sahranjen uz najviše državne i vojne počasti, dok će o mestu sahrane odlučiti isključivo porodica. Izjava je usledila dan posle Mladićeve smrti u Hagu i otvorila je razlaz unutar vrha vlasti, jer je predsednik Aleksandar Vučić, govoreći o istoj temi, počasti izostavio iz svog obraćanja. Reakcije su tokom 28. i 29. avgusta stigle iz Brisela, od nevladinih organizacija i iz redova opozicije.

Vujić je za K1 rekao da je stav države nedvosmislen.

“Sigurno je da će general Mladić imati sve vojne i državne počasti koje mu pripadaju kada govorimo o državi. O mestu će odlučiti porodica.”

Ministar je istu poruku ponovio i za banjalučku ATV, a potom i za Tanjug, uz formulaciju da su “protokoli poznati” jer je Mladić nosio generalski čin. Nenad Vujić je precizirao da porodica ima poslednju reč o tome gde će sahrana biti održana, ali da obaveza države prema vojnom licu, kako ju je on protumačio, ne zavisi od te odluke.

Vučić ne pominje počasti

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić oglasio se istog dana, ali sa drugačijim naglaskom. Naveo je da vlasti još nemaju konačnu informaciju o mestu sahrane, pomenuvši da se u javnosti pominje mogućnost da general bude sahranjen u Beogradu, pored ćerke. O vojnim i državnim počastima Vučić nije govorio.

“Ono što mogu da garantujem je da ukoliko porodica bude želela da bude sahranjen na teritoriji Srbije, to je da ćemo mi pomoći da to bude na dostojanstven i pristojan način”, rekao je predsednik.

Razlika između dve izjave, ministrove sa jasnom najavom počasti i predsednikove bez tog pomena, ostala je neobjašnjena do kraja dana. Vujić je dodao i da su, po njegovim rečima, sve garancije u slučaju Mladića ranije davane uz podršku i insistiranje predsednika Vučića, ali na pitanje da li ta podrška obuhvata i sada najavljene počasti, direktnog odgovora nije bilo.

Vujić je najavio i da će Srbija Mehanizmu u Hagu uputiti dopis povodom istrage o okolnostima Mladićeve smrti, sa očekivanjem da obuhvati i pitanje njegovog lečenja u poslednjim danima života. O toku same istrage i o terminu prenosa tela u Srbiju Srpske vesti pišu u zasebnom tekstu.

Šta kaže Brisel

Evropska komisija je na najavu odgovorila saopštenjem za Radio Slobodna Evropa, u kome je poručila da odgovornost za dalji tok leži na srpskim vlastima.

“Evropska komisija smatra da je svako veličanje ratnih zločinaca u suprotnosti sa najosnovnijim evropskim vrednostima i da za njega nema mesta ni u Evropskoj uniji ni u zemljama kandidatima za članstvo u Evropskoj uniji. Ukoliko Ratko Mladić bude sahranjen u Srbiji, na srpskim vlastima je da potvrde eventualnu ulogu koju bi mogle imati u organizaciji ili samoj sahrani Ratka Mladića.”

Reakciju je uputio i Sandro Goci, generalni sekretar Evropske demokratske partije i poslanik Evropskog parlamenta, koji je za N1 ocenio da bi državne počasti predstavljale “granicu koju nijedna zemlja koja teži članstvu u Evropskoj uniji nikada ne bi smela da pređe”. Evropski pokret u Srbiji pozvao je vlasti da odustanu od onoga što je organizacija nazvala institucionalnim veličanjem osuđenog za genocid.

Da li dostojanstvena sahrana znači i vojne počasti

To pitanje je u središtu spora, jer se pravni argument protiv počasti oslanja upravo na status osuđenog lica. Jovana Kolarić iz Fonda za humanitarno pravo tvrdi da bi Vujićeva najava, ako se ostvari, bila u sukobu sa važećim propisima.

“Odavanje počasti na taj način zapravo je i kršenje zakona, budući da važeći Zakon o vojsci propisuje da lice koje je osuđeno na kaznu zatvora dužu od godinu dana, njemu se oduzimaju činovi i sve počasti koje proizilaze iz toga.”

Regionalna akademija za razvoj demokratije ocenila je najavu kao dokaz odnosa vlasti prema ratnoj prošlosti, uz ocenu da “režim nikada nije prestao da podržava ideologiju rata i smrti”. Žene u crnom su, u svom saopštenju, poručile da bi počasti predstavljale “ponovno ubijanje hiljada nedužnih žrtava i gaženje po dostojanstvu njihovih porodica”.

Opozicija: dve reakcije, ista poruka

Deo opozicije se oglasio istog dana. Radomir Lazović iz Zeleno leve fronte poručio je da država ne bi smela da glorifikuje ratnog zločinca.

“Mislim da je apsolutno pogrešno da država na bilo koji način glorifikuje ratnog zločinca i ja mislim da bi bilo dobro da se od toga ogradimo i da prosto kažemo da to nije nešto što je rađeno u naše ime.”

Srđan Milivojević iz Demokratske stranke naveo je da Mladićeva smrt ne menja činjenice utvrđene pred Međunarodnim sudom za ratne zločine, uz opasku da “ne mogu ti ljudi koji su odgovorni za ratne zločine da se sakrivaju iza sopstvenog naroda”.

Srpske vesti su ranije pisale o Mladićevoj smrti u Hagu, saučešću lidera Nove srpske demokratije Andrije Mandića i reakciji crnogorskog predsednika Jakova Milatovića, kao i o krivičnoj prijavi koju je Socijaldemokratska partija Bosne i Hercegovine podnela protiv Milorada Dodika i Staše Košarca zbog veličanja Mladića. Ratko Mladić, bivši komandant Vojske Republike Srpske, pravnosnažno je osuđen u Hagu na doživotni zatvor za genocid u Srebrenici i zločine protiv čovečnosti. Umro je u 84. godini.

Do konačne odluke o mestu i formi sahrane, po Vujićevim rečima, mora se sačekati stav porodice. Da li će ta odluka nositi i vojne počasti koje je ministar najavio, ili će, kako je najavio predsednik, sahrana ostati u granicama “dostojanstvenog i pristojnog”, ostaje otvoreno pitanje na koje odgovor tek treba da stigne iz Vlade.