Priština: opozicija traži brisanje zakona o državljanstvu
DPK i Alijansa traže brisanje člana 31 Zakona o državljanstvu, koji Srbima priznaje pravo stečeno 1998. Vlast nudi izmenu Ustava uz podršku Srpske liste.
Opozicione stranke na Kosovu, Demokratska partija Kosova (DPK) i Alijansa za budućnost Kosova (AAK), zatražile su 30. i 31. avgusta izmenu ili potpuno brisanje člana 31 Zakona o državljanstvu, tvrdeći da ta odredba predstavlja bezbednosni rizik jer omogućava sticanje kosovskog državljanstva Srbima koji su na Kosovu živeli do 1998. godine. Vladajuće Samoopredeljenje odgovara da je reč o pravu koje postoji još od Ustava iz 2008, i poručuje da je spremno da ono bude uklonjeno, ali samo ako opozicija za ustavne izmene obezbedi glasove Srpske liste.
Zahtev je iznet u trenutku kada Skupština Kosova, izabrana na februarskim izborima, i dalje nije konstituisana, a poslanici DPK i AAK svakog drugog dana dolaze u salu parlamenta bez mogućnosti da zasedanje počne. U nedelju, 31. avgusta, oko 8.48 časova, poslanici obe stranke ponovo su blokirali ulaz u zgradu Vlade Kosova u Prištini, ovog puta uz odbornike, direktore i aktiviste DPK iz opština Srbica i Istok, tražeći da se konačno zakaže konstitutivna sednica.
Šta tačno kaže sporni član
Sporni član 31 novog zakona pravo na državljanstvo daje građanima bivše Savezne Republike Jugoslavije koji su 1. januara 1998. bili stalni stanovnici Kosova, kao i njihovim direktnim potomcima, bez obzira na to gde danas žive ili koje državljanstvo imaju. Zakon je u Skupštini usvojen u drugom čitanju 23. aprila, sa 69 glasova za i dva protiv, bez uzdržanih, a na snagu je stupio 22. maja.
Poslanica DPK Ganimete Musljiu je u izjavi za portal Ekonomia Online ocenila da je odredba “štetan za Kosovo” i zatražila da lica koja su državljanstvo dobila od aprila ove godine ponovo prođu proceduru, ili da im ono bude proglašeno nevažećim. Musljiu tvrdi da veliki broj Srba svakodnevno dobija kosovsko državljanstvo, iako do sada nisu izneti javno dostupni podaci ni o broju odobrenih zahteva, ni o etničkoj strukturi podnosilaca.
Poslanica AAK Time Kadrijaj otišla je korak dalje i osporila sam način usvajanja zakona, navodeći da je opozicija u trenutku glasanja bila van skupštinske sale. “Oni su, zapravo, prokrijumčarili ovaj zakon”, rekla je Kadrijaj, dodajući da je njena stranka proveravala kod Evropske unije, zemalja Kvinte i Sjedinjenih Država da li je uvođenje odredbe bilo njihov zahtev, i da je odgovor bio odričan.
Vlast: odredba nije nova
Prvi zamenik ministra unutrašnjih poslova Enver Dugoli odbacio je primedbe opozicije, ocenivši ih kao “veštački izazvane zabrinutosti opozicije”. Dugoli je podsetio da je ista odredba postojala i u ranijem Zakonu o državljanstvu iz 2013, kao i u zakonu iz 2008, i da glavna novina aktuelnog teksta nije sporni član, nego olakšano ponovno sticanje državljanstva dijaspori i nova mogućnost za pripadnike albanske zajednice iz Preševske doline koji godinama žive na Kosovu.
Pravo na koje se DPK i AAK pozivaju, dakle, nije uvedeno zakonom iz 2026. godine. Isto pravo sadrži i član 155 Ustava Kosova, na snazi od njegovog usvajanja 2008, koji je 2012, amandmanom 16, premešten iz prelaznih odredbi u Poglavlje I, Osnovne odredbe Ustava. Zbog toga bi za njegovo ukidanje bila potrebna dvotrećinska većina svih poslanika, uključujući i dve trećine poslanika sa garantovanim mestima za nevećinske zajednice, što bez podrške Srpske liste nije izvodljivo.
Upravo tu leži i najneobičniji deo spora: uprkos oštrim rečima na obe strane, vlast i opozicija se približavaju u jednoj tački. Dugoli je poručio da je Samoopredeljenje spremno da odredba bude uklonjena i iz Ustava, pod uslovom da opozicija prethodno obezbedi glasove Srpske liste za ustavne izmene, uslov koji za sada ne postoji ni na papiru ni u kuloarima Skupštine.
Upozorenje u suprotnom smeru
Dok opozicija upozorava da odredba Srbima olakšava sticanje državljanstva, organizacija CASA je u sopstvenoj analizi zakona upozorila na suprotan problem: da nova ograničenja mogu “nesrazmerno negativno pogađati kosovske Srbe i druge nevećinske zajednice”, zbog otežane civilne registracije, raseljenosti i oslanjanja na dokumentaciju srpskog sistema. Prema poslednjem monitoringu te organizacije, oko četiri hiljade Srba na Kosovu i dalje nema kosovska dokumenta.
Bivši ministar unutrašnjih poslova u ostavci Dželjalj Svečlja saopštio je u maju da je zaprimljeno stotine zahteva državljana Srbije za dobijanje kosovskog državljanstva, ali ni tada nije objavljeno koliko je zahteva odobreno, niti kakva je njihova etnička struktura. Isti podatak, ni u maju ni sada, opozicija nije potkrepila brojkama.
Dok se poslanici DPK i AAK svakodnevno okupljaju ispred zgrade Vlade, pitanje kada će Skupština Kosova, izabrana još u februaru, uopšte biti konstituisana ostaje otvoreno, a sa njim i sudbina člana 31.
