Kurti i dalje bez većine: sastanak sa Hamzom bez rezultata

Vršilac dužnosti premijera Kosova Aljbin Kurti razgovarao je 10. jula sa liderom Demokratske partije Kosova Bedrijem Hamzom, u pokušaju da razblokira formiranje institucija u Prištini. Sastanak je, po Kurtijevoj oceni, bio konstruktivan, ali je završen onako kako je i počeo, bez konkretnog rezultata i bez naznake da se blokada bliži kraju.

Hamza je posle razgovora precizirao da Demokratska partija Kosova ostaje u opoziciji i da odgovornost za sastavljanje vlasti nosi Samoopredeljenje kao relativni pobednik. Time je jedna od retkih ozbiljnih računica za većinu praktično pala, a izborni ciklus koji je počeo 7. juna i dalje nema epilog.

Zašto Priština ostaje blokirana

Aritmetika je nemilosrdna. Prema konačnim rezultatima, Samoopredeljenje raspolaže sa 53 mandata u Skupštini od 120 poslanika, dok je za kvalifikovanu većinu neophodan 61 glas. Kurtijevoj stranci nedostaje osam poslanika, a nijedan od potencijalnih partnera za sada ne pokazuje spremnost da uđe u koaliciju pod uslovima aktuelnog premijera.

Opozicija, u kojoj su uz Demokratsku partiju Kosova i Demokratski savez i Alijansa za budućnost, Kurtiju zamera odugovlačenje. Iz stranačkog vrha tih partija poručuju da neće biti servis za produženje mandata vlade koja je izbore raspisala, a onda ostala bez brojeva. Kurti, sa druge strane, insistira da razgovara sa svima i da je cilj konstituisanje Skupštine, izbor vlade i novog predsednika u ustavnim rokovima.

Kontekst čini situaciju težom. Izlaznost na vanrednim izborima bila je oko 37 odsto, rekordno niska, što celoj raspravi o legitimitetu daje dodatnu oštricu. Kada je apstinencija ovako visoka, svaka strana lakše osporava mandat one druge, a prostor za kompromis se sužava umesto da se širi.

Šta pat-pozicija znači za Srbe na severu?

Za srpsku zajednicu ovo nije apstraktna prištinska tema. Srpska lista osvojila je svih deset mandata rezervisanih za Srbe i, u fragmentisanoj skupštini bez jasne većine, njeni glasovi postaju roba na ceni. U svakom scenariju u kojem Kurti ili neko drugi traži put do 61, tih deset poslanika ulazi u računicu.

Po našim saznanjima iz prištinskih kuloara, upravo zato se konačan dogovor odlaže, niko ne želi da prvi otkrije kartu prema srpskim poslanicima, jer bi time otkrio i cenu koju je spreman da plati. Za Srbe na severu Kosova, koji već godinama žive u režimu privremenih rešenja, produžena blokada znači nastavak neizvesnosti oko svakodnevnih pitanja, od dinara i platnog prometa do rada opština.

Kosovske institucije tako ostaju u praznom hodu, a ustavni rokovi za formiranje vlasti otkucavaju. Ako se ni sledeći krug razgovora ne završi dogovorom, na stolu ostaje scenario koji niko glasno ne pominje, novi izbori. Da li je Kurti spreman da rizikuje treće brojanje glasova u istoj godini, ili će popustiti pred opozicijom koja ga drži u šahu?