Do izbora 25. oktobra: rok 72 sata i 10.000 potpisa

Do 10. septembra mora biti jasno da li Srbija zaista ulazi u kampanju za vanredne parlamentarne izbore najavljene za 25. oktobar. To je krajnji rok do kog bi predsednik Srbije Aleksandar Vučić, uz obrazložen predlog Vlade, morao da raspusti Narodnu skupštinu ako se taj datum održi, a nijedan državni zvaničnik ga do sada nije javno potvrdio.

Republička izborna komisija (RIK) zaseda u četvrtak, 3. septembra, u 18 časova, u zgradi Skupštine Srbije. To je prva formalna stanica u nizu koraka koji, ako vlast ostane pri najavljenom datumu, treba da se odigraju u narednih deset dana, od raspisivanja izbora i raspuštanja parlamenta do ostavke predsednika i imenovanja vršioca dužnosti.

Ukratko, ključni datumi:

• 10. septembar, krajnji rok da Vučić raspusti Skupštinu ako izbori ostanu zakazani za 25. oktobar
• 13. septembar, RIK bi trebalo da propiše obrazac za podnošenje izbornih lista
• 4. oktobar, krajnji rok za predaju lista, uz 10.000 potpisa (5.000 za manjinske liste)
• 9. oktobar, zaključenje biračkog spiska
• 25. oktobar, najavljeni dan glasanja

Kako teče postupak od predloga Vlade do ukaza

Da bi izbori bili raspisani, Vlada Srbije ne mora da podnese ostavku. Dovoljno je da predsedniku uputi obrazložen predlog da raspusti Skupštinu i raspiše izbore. Po Zakonu o predsedniku Republike, on tada ima rok od 72 sata da donese ukaz kojim se Skupština raspušta i izbori raspisuju istovremeno, ili da Vladi i javnosti saopšti da predlog ne prihvata. Raspuštena Skupština, prema istom zakonu, nastavlja da obavlja samo tekuće i neodložne poslove.

Zakon o izboru narodnih poslanika propisuje da od dana raspisivanja do dana glasanja mora proći najmanje 45, a najviše 60 dana. To je razlog zašto je 10. septembar krajnji rok za datum 25. oktobar, a zašto bi eventualni datum 18. oktobra tehnički bio moguć samo ako bi izbori bili raspisani već narednih dana.

Datum 25. oktobar prvi su, gotovo istovremeno, preneli mediji bliski vlasti, pozivajući se na izvore bliske državnom vrhu. I Novosti, i Informer, i Sputnjik su tu informaciju preneli kao sopstveno saznanje, a Vučić je još 20. avgusta, gostujući na Radio-televiziji Srbije, kao moguće datume pominjao i 18. i 25. oktobar. Predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević je krajem avgusta najavio da će sednica Glavnog odbora stranke, na kojoj se utvrđuje izborna lista, biti održana za dve nedelje.

Da li Vučić mora da podnese ostavku

Vučić je još u julu izjavio da će, nekoliko dana pošto raspiše parlamentarne izbore, podneti ostavku na mesto predsednika, kako bi u kampanju ušao kao “običan građanin”, a ne kao šef države. Tokom avgusta je dodao da je jedini predsednik u Evropi koji bi to učinio.

Zakon ga, međutim, na to ne obavezuje. Vučić može da učestvuje u izbornoj trci a da prethodno ne podnese ostavku, pa je moguć i drugačiji tok: da ostane na funkciji, izgubi izbornu trku za premijera i nastavi da obavlja dužnost predsednika do isteka mandata, 31. maja 2027. godine.

Ako ostavku ipak podnese, funkciju vršioca dužnosti predsednika preuzima predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić, i to uprkos tome što će Skupština u tom trenutku biti raspuštena. Tada važi posebno pravilo: predsednički izbori moraju biti održani, ne tek raspisani, najkasnije u roku od 90 dana od prestanka mandata, a kampanja za njih može trajati najmanje 30, a najviše 60 dana.

Rokovi za liste i potpise

Pravni tim organizacije CRTA prati ove rokove nezavisno od toga koji će datum na kraju biti zvaničan, jer su neki fiksni bez obzira na to da li se glasa 18. ili 25. oktobra. Angela Trajković iz pravnog tima CRTA objašnjava kako izgleda kalendar ako izbori zaista budu 25. oktobra:

“Kampanja će najkraće trajati 45 dana. Ukoliko izbori budu 25. oktobra, Republička izborna komisija bi 13. septembra trebalo da propiše obrazac za podnošenje lista, što znači da bi se tek od tog datuma moglo početi sa podnošenjem lista.”

Rok za predaju lista je, prema njenim rečima, 4. oktobar, dakle 20 dana pre glasanja, a svaka lista mora pre toga da prikupi 10.000 overenih potpisa birača, dok je za manjinske liste predviđeno pola od toga, 5.000. Stranke koje nastupaju u koalicijama to naglašavaju prilikom predaje liste RIK-u.

Sama komisija potom ima kratak rok da odluči:

“Republička izborna komisija od 4. oktobra ima rok 48 sati da proglasi ili odbaci neku listu. RIK može da listu vrati na dopunu, ako fali broj potpisa ili pronađu neku drugu manjkavost… U slučaju odbijanja liste, postoji pravo žalbe.”

Redosled na glasačkom listiću zavisi isključivo od redosleda predaje lista RIK-u, što po pravilu ide u korist vladajuće koalicije. “Zato je uvek vladajuća koalicija bila prva, jer prvi i podnose izbornu listu”, kaže Trajković.

Birački spisak se zaključuje 9. oktobra

Poslednja stanica pred sam dan glasanja je zaključenje biračkog spiska, 15 dana pre izbora, što bi ove godine bilo 9. oktobar. Trajković objašnjava šta to praktično znači za birače:

“To znači da se tada utvrđuje ukupan broj birača i utvrđuje se ko će se naći na biračkom spisku. Lica koja nakon tog dana utvrde da nisu na spisku, a imaju pravo glasa, podnose zahtev Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave koje donosi rešenje o izmenama koje šalje RIK-u, koji to naglašava u konkretnim biračkim mestima.”

Ako se najavljeni scenario ostvari, oktobarski izbori bili bi petnaesti parlamentarni izbori od uvođenja višestranačja u Srbiji, i jedanaesti vanredni. Od dolaska Srpske napredne stranke na vlast 2012. godine, Srbija je već četiri puta išla na vanredne parlamentarne izbore, 2014, 2016, 2022. i 2023. godine, i jednom na redovne, 2020. Portal Srpske novine je u utorak preneo da RIK zaseda u četvrtak, a sada je jasno da je ta sednica tek prva u nizu koraka koji, ukoliko se najavljeni kalendar ispoštuje, treba da se odigraju do sredine oktobra.