Izbori 25. oktobra: opozicija razdvojena na 16 lista

Opozicija na izborima najavljenim za 25. oktobar neće nastupiti u jednoj koloni. Poslednji pokušaj Miroslava Aleksića i Dragana Đilasa da usaglase zajedničku listu, o kojem smo pisali kada je Aleksić odbio Đilasa i Narodni pokret Srbije (NPS) krenuo ka koaliciji Narodna Srbija, do 7. septembra nije doneo preokret. Slika je umesto toga ispala razuđenija: najmanje četiri opozicione kolone, plus posebna koalicija desnog centra. Nedeljnik Vreme je izbrojao da je izlazak na izbore najavilo barem 16, a možda i 19 lista, dok krajnji rok za predaju lista, 4. oktobar, još nije istekao.

Dva pokušaja da se ne razdvaja proevropski blok

Prema pisanju Vremena, lideri NPS-a i Stranke slobode i pravde (SSP) su se sastali jednom da razmotre zajednički nastup, sa svega nedelju dana na raspolaganju da posao privedu kraju. Aleksić je na pitanje o tim razgovorima odgovorio uopšteno.

„Neko je odustao od toga i krenuo svojim putem, sa punim pravom, ja nikome neću da osporim pravo na autonomiju”, naveo je Miroslav Aleksić, predsednik Narodnog pokreta Srbije.

Ako se dogovor ne postigne, proevropski birači će na listiću zateći dve slične ponude. Prvu čine SSP Dragana Đilasa, Srbija centar Zdravka Ponoša, Pokret slobodnih građana i pokret Solidarnost Gorana Ješića. Drugu čine NPS Miroslava Aleksića, Novo lice Srbije Miloša Parandilovića i Ekološki ustanak Aleksandra Jovanovića Ćute, uz mogućnost da im se pridruži i pokret niškog lekara Dragana Milića. Istraživanje Nove srpske političke misli s kraja jula davalo je Aleksićevoj koloni 5,6 odsto, a Đilasovoj 4,2 odsto, dakle obema blizu cenzusa.

Desnica u dve kolone, Narodna stranka uz Nestorovića

Slično razdvajanje se dogodilo i na desnoj strani spektra. Nova Demokratska stranka Srbije Miloša Jovanovića nastupa sa monarhistima, pod oznakom koju sami sebi daju.

„Mi imamo dužnost da kao autentična desnica skupimo sve glasove na desnom polju političkog spektra i da ih stavimo u korpu opozicije, tj. korpu smene ovog režima. Bitno je samo da te očigledno četiri opozicione kolone potpuno jasno, glasno i eksplicitno angažuju da će nakon izbora sarađivati na smeni ovog režima”, naveo je Miloš Jovanović, predsednik Nove DSS.

Odvojeno od te kolone, Predsedništvo Narodne stranke Vladimira Gajića je 5. septembra jednoglasno odlučilo da ide u koaliciju sa pokretom „Mi snaga naroda” Branimira Nestorovića. U saopštenju te stranke navedeno je da su tehnički pregovori u završnoj fazi i da će platforma koalicije biti suverenistička, evroskeptična, integralistička i demokratska.

Ostatak terena

Uz četiri opozicione kolone, na listiću će biti i lista Aleksandra Vučića, kandidata za premijera, sa manjim strankama poput Partije ujedinjenih penzionera Srbije i Zavetnika. Studentsku listu podržavaju Zeleno-levi front, Kreni-Promeni, Demokratska stranka i Dveri, bez sopstvenih kandidata na njoj. Socijalistička partija Srbije izlazi sa Jedinstvenom Srbijom, uz mogućnost da im se pridruži Socijaldemokratska partija Srbije. Samostalno nastupaju Radnička partija Željka Veselinovića i Pokret snaga Srbije Bogoljuba Karića. Na izbore izlazi i Manjinska koalicija 381, koju čine Bošnjačka građanska stranka, Stranka Crnogoraca, Vlaška narodna stranka i Građanski savez Mađara, dok kod bošnjačkih i albanskih stranaka još nije jasno hoće li nastupiti pojedinačno ili zajednički.

Cenzus kao zajednički rizik

Razdvajanje na više kolona nosi rizik da deo lista ostane ispod cenzusa, na šta upozorava profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu.

„Sve te tri grupacije koje najavljuju izbore neće proći cenzus”, istakao je Bojan Pajtić.

Vreme, pozivajući se na izvor iz opozicije, prenosi i da druga istraživanja pokazuju da je odvojen izlazak rizičan za obe proevropske kolone, jer razdvajanje otežava kampanju i u ljudstvu i u prikupljanju potpisa podrške. Do 4. oktobra, krajnjeg roka za predaju lista, ostaje otvoreno da li će broj kolona ostati na sadašnje najmanje četiri ili će neki od najavljenih 16 do 19 spiskova otpasti pre nego što stigne do birališta 25. oktobra.