Vučić još nije potpisao ukaz, rok ističe 10. septembra

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić do popodneva 8. septembra nije potpisao ukaz o raspuštanju Narodne skupštine i raspisivanju parlamentarnih izbora, iako mu je Vlada obrazložen predlog uputila još pretprošlog dana. Zakonski rok od 72 sata koji predsednik ima da odluči ističe u toku sutrašnjeg dana, 10. septembra, i to je istovremeno i krajnji trenutak da izbori uopšte mogu biti raspisani za 25. oktobar, datum koji vlast najavljuje kao ciljni.

Kako smo pisali, vanredna sednica Vlade na kojoj je premijer Đuro Macut podneo predlog o raspuštanju parlamenta počela je 7. septembra u 15.30 časova, a obrazložen predlog je istog dana upućen Vučiću. Po Zakonu o predsedniku Republike, predsednik u roku od 72 sata donosi ukaz kojim raspušta Skupštinu i raspisuje izbore, ili obaveštava Vladu i javnost da predlog ne prihvata. Do sada nije učinio ni jedno ni drugo.

Zašto je 10. septembar krajnja granica

Zakon traži da od dana raspisivanja izbora do dana glasanja protekne najmanje 45, a najviše 60 dana. Za glasanje 25. oktobra to znači da je krajnji rok za raspisivanje baš 10. septembar. Raniji predloženi datum, 18. oktobar, iz iste računice više nije moguć: rok za njega istekao je još 3. septembra.

Datum izbora, međutim, ne postaje obavezujući samim iznošenjem predloga niti izjavama zvaničnika. Prema pravnom tumačenju koje prenosi BT Public News, ukaz i odluka o raspisivanju idu zajedno, a datum glasanja postaje pravno obavezujuć tek kada odluka bude objavljena u Službenom glasniku. Vučić je ranije najavljivao da će izbore raspisati 9. ili 10. septembra. U prenosu konferencije za novinare na Nova.rs, u 13.06 časova 8. septembra, navedeno je da izbori zvanično još nisu raspisani.

Šta počinje čim ukaz bude potpisan

Onog trenutka kada odluka o raspisivanju stupi na snagu, kreće niz zakonskih rokova. Stranke, koalicije i grupe građana tada počinju prikupljanje overenih izjava birača, pri čemu je za izbornu listu potrebno 10.000 potpisa, a za listu nacionalne manjine 5.000. Potpisi se overavaju kod javnog beležnika ili u opštinskoj i gradskoj upravi, a gde beležnika nema, u osnovnom sudu, sudskoj jedinici ili prijemnoj kancelariji suda. Novina u odnosu na ranije izborne cikluse je da jedan birač sada svojim potpisom sme da podrži više izbornih lista.

Republička izborna komisija bi obrazac za podnošenje izbornih lista trebalo da propiše 13. septembra, što znači da se liste tek od tog dana mogu zvanično podnositi.

“Kampanja će najkraće trajati 45 dana. Ukoliko izbori budu 25. oktobra, Republička izborna komisija bi 13. septembra trebalo da propiše obrazac za podnošenje lista, što znači da bi se tek od tog datuma moglo početi sa podnošenjem lista”, kaže Angela Trajković iz pravnog tima CRTA.

Sama Trajković dodaje da svaka lista pre toga mora da prikupi propisan broj potpisa, a da RIK potom ima 48 sati od predaje da listu proglasi, odbije ili je vrati podnosiocu na dopunu, ako nedostaju potpisi ili druga dokumentacija.

Rok za predaju lista, isti zakon, dva datuma u medijima

Zakonski rok za predaju izbornih lista Republičkoj izbornoj komisiji je 20 dana pre dana glasanja, ali izvori taj rok različito prevode u kalendarski datum. Nova.rs u tekstu o proceduri navodi 5. oktobar, dok isti portal u citatu Trajković navodi 4. oktobar. BT Public News se poklapa sa drugim brojem i piše 5. oktobar. Zbirna izborna lista, konačan spisak svih proglašenih lista, mora biti objavljena najkasnije 15 dana pre dana glasanja, odnosno do 10. oktobra.

Slična nedoslednost postoji i oko zaključenja biračkog spiska. Zakon kaže da se spisak zaključuje 15 dana pre izbora, što računski, za 25. oktobar, pada na 10. oktobar. Nova.rs u tekstu od 7. septembra navodi baš taj datum, dok je u ranijem tekstu istog portala, u citatu Trajković, pomenut 9. oktobar, što je verovatno posledica računske greške u samom navodu, ne izmene zakona.

Razdvojiti treba i dva različita roka oko biračkih mesta. Prema Nova.rs, lokalne izborne komisije određuju biračka mesta najkasnije 10 dana od dana stupanja na snagu odluke o raspisivanju izbora, dakle od trenutka objavljivanja u Službenom glasniku, ne od dana glasanja. Odvojeno od toga, članovi biračkih odbora moraju biti imenovani najkasnije 10 dana pre samog glasanja. BT Public News, sa svoje strane, piše da se spisak biračkih mesta objavljuje najkasnije 20 dana pre dana glasanja, što je treći, opet drugačiji korak u istom lancu.

Šta sledi na dan glasanja i posle njega

Izborna tišina počinje u ponoć 23. oktobra, 48 sati pre otvaranja biračkih mesta. Glasa se 25. oktobra, od 7 do 20 časova. Prva sednica novog saziva Narodne skupštine mora se održati najkasnije 30 dana od proglašenja konačnih rezultata, a Skupština do tada obavlja samo tekuće i hitne poslove.

Ako do glasanja stvarno dođe 25. oktobra, biće to 15. parlamentarni izbori od uvođenja višestranačja u Srbiji i 11. vanredni. Za poređenje, na prethodnim izborima, 17. decembra 2023., glasalo se na 8.227 biračkih mesta, upisano je bilo oko 6,5 miliona birača, izašlo je oko 3,8 miliona, a izlaznost je iznosila 58,77 odsto. Da li će ovogodišnji rokovnik zaista krenuti od sutrašnjeg dana, zavisi od toga da li će Vučić do isteka 72 sata ukaz zaista i potpisati.