Zeleno-levi front i DS uz studentsku listu 25. oktobra

Zeleno-levi front saopštio je 9. septembra da neće izaći na vanredne parlamentarne izbore zakazane za 25. oktobar, već da podržava listu studentskog pokreta. Odluku je stranka objavila preko sopstvenog naloga na Fejsbuku, a istog dana ju je prenela i agencija Beta. Time se koloni stranaka koje su svoje resurse ustupile studentima pridružila još jedna, pošto je Demokratska stranka sličan potez najavila ranije, a istog 9. septembra su ga potvrdili i pokret Kreni-Promeni i Srpski pokret Dveri.

U saopštenju ZLF stoji obrazloženje da je podrška studentskoj listi najbolji put ka smeni vlasti. „Tu smo da podržimo borbu za demokratsku, socijalno pravednu, ekološki održivu i evropsku Srbiju”, poručili su iz te stranke.

Demokratska stranka je istog dana ponovila stav da neće kandidovati ni sopstvenu ni koalicionu listu i pozvala građane da na izborima glasaju za listu studenata. Poruka stranke se u izvorima prenosi u dve verzije: po jednoj, DS je poručio da je glas za studentsku listu glas protiv režima, po drugoj da taj glas „nije bačen glas”. Kako god glasila tačna formulacija, suština je ista, DS svoje kapacitete prepušta studentskoj listi umesto sopstvenog imena na glasačkom listiću. Time se stranka udaljila od sopstvene ranije linije, o kojoj smo pisali kada je DS druge opozicione liste nazvao lažnim kolonama uoči 25. oktobra, jer sada sama odustaje od bilo kakve svoje.

Pokret Kreni-Promeni saopštio je da daje jasnu i nedvosmislenu podršku studentskom pokretu na izborima za Narodnu skupštinu, uz obrazloženje da odluka počiva na vrednosnim principima. Iz pokreta su najavili da će, u dogovoru sa predstavnicima studentske liste, obezbediti kontrolore na biračkim mestima i organizovati posmatračku misiju, a građane su pozvali da se aktivno uključe u kampanju.

Srpski pokret Dveri odlučio je da sve svoje kapacitete i resurse stavi na raspolaganje studentskoj listi tokom kampanje. Time se ideološki raspon stranaka koje su odustale od sopstvene liste proširio i na desnu stranu spektra, pošto su do tog trenutka podršku najavljivale uglavnom stranke levog i centrističkog predznaka.

Ko sve ostaje van trke?

Spiskovi stranaka koje neće izaći na izbore razlikuju se od izvora do izvora. Jedan pregled navodi Pokret slobodnih građana, Demokratsku stranku, Zeleno-levi front, Kreni-Promeni, Dosta je bilo i Dveri, dok drugi na istom mestu pominje Socijaldemokratsku stranku Borisa Tadića umesto Dosta je bilo. Zajedničko jezgro oba spiska ostaju DS, ZLF, Kreni-Promeni, Dveri i Pokret slobodnih građana, dakle najmanje pet stranaka koje su svoje mesto na glasačkom listiću ustupile studentima.

Ne izlazi na izbore ni cela opozicija. Deo stranaka se ipak grupisao u dve kolone koje nastupaju pod sopstvenim imenom. Stranka slobode i pravde, Srbija centar i Solidarnost idu zajedno pod nazivom Evropska Srbija, dok Narodni pokret Srbije, Novo lice Srbije i Ekološki ustanak nastupaju u savezu Narodna Srbija. Opozicioni prostor na ovim izborima tako dobija tri jasno odvojena toka: listu studenata koju podržava niz stranaka bez sopstvene kandidature, i dve koalicije koje na izbore idu pod vlastitim imenom.

Za razliku od ranijih ciklusa, kada se svaka od ovih stranaka pojavljivala sa sopstvenom ili koalicionom listom, broj kolona koje se bore za glasove nezadovoljnih vlašću sveden je na tri, umesto na pola tuceta. Da li će im se do isteka roka pridružiti još neko, ostaje otvoreno pitanje.

Rok za predaju izbornih lista je 4. oktobar, a izborni prag za ulazak u Skupštinu iznosi pet odsto. Glasanje je zakazano za 25. oktobar.