Tačiju zatraženo šest godina zatvora u Hagu

Specijalizovano tužilaštvo je 10. septembra pred Specijalizovanim većima u Hagu zatražilo da Hašim Tači bude proglašen krivim i osuđen na šest godina zatvora, u postupku za krivična dela protiv pravosuđa koji je odvojen od glavnog suđenja za ratne zločine. Zahtev je izneo tužilac Džošua Hafetz na kraju završne reči Tužilaštva, a odnosi se na optužbe za ometanje pravde i pokušaje uticaja na svedoke.

Uz Tačija, tužilaštvo traži i kazne za četvoricu saoptuženih: za Baškima Smakaja, Isnija Kiljaja i Fadilja Fazliju po tri godine zatvora, a za Hajredina Kučija devet meseci. Tužilaštvo je od sudije Kristofera Gosnela zatražilo da svih pet optuženih proglasi krivim po svim tačkama optužnice koje se na njih odnose.

U završnoj reči, Hafetz je naglasio:

“Na osnovu svih dokaza i činjenica tužilaštvo traži od vas, časni sude, da izreknete jedinu presudu koja bi bila u skladu sa zakonom, kao i dokazima i ovim činjenicama, to jest da ih oglasite krivim po svim tačkama optužnice, na osnovu ozbiljnosti i težine krivičnih dela i ukupnih faktora koje se uzimaju u obzir prilikom izricanja kazne u ovom predmetu i u vezi ovih optuženih.”

Hafetz je naveo i da su, prema stavu Tužilaštva, optužbe dokazane van razumne sumnje, i da pokušaji uticaja na svedoke predstavljaju ozbiljnu pretnju pravilnom funkcionisanju pravosuđa.

Tužilaštvo se u postupku oslanja na 28 sati snimaka nastalih tokom devet poseta Tačiju u pritvorskoj jedinici, u razdoblju od četiri meseca. Prema navodima optužbe, Tači je tokom pojedinih razgovora spuštao glas i šaputao posetiocima uputstva povezana sa svedocima u glavnom predmetu, a koordinisao je i više manjih grupa preko kojih je pokušavao da utiče na to kako će pojedini svedoci svedočiti. Među svedocima koji su pominjani bili su bivši komandanti OVK Rustem Mustafa, poznat kao Remi, i Bisljim Zirapi.

Tačijeva braniteljka Sofi Menegon odbacila je tužilačku argumentaciju i zatražila oslobađajuću presudu po svim tačkama optužnice. Menegon je ocenila da su pravna i činjenična osnova optužbi slabe, i da tužilaštvo nije dokazalo da su razgovori iz pritvorske jedinice doveli do nedozvoljenog uticaja na svedoke. Odbrana je kritikovala i obim nadzora kojem je Tači bio podvrgnut u pritvoru, uključujući tajno snimanje njegovih razgovora i telefonskih komunikacija, ocenjujući da tužilaštvo tim zahtevom pokušava da opravda invazivne mere primenjivane prema njemu mesecima.

Tužilaštvo je posebno zatražilo da, ukoliko Tači bude osuđen i u glavnom predmetu za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, kaznu iz ovog postupka služi tek nakon eventualne kazne iz tog predmeta, dakle da se dve kazne izdržavaju uzastopno, a ne da se jedna uračuna u drugu.

Postupak za ometanje pravde vodi se odvojeno od glavnog suđenja Tačiju, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasniću za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, u kom je tužilaštvo ranije zatražilo kazne od po 45 godina zatvora za svakog od četvorice, dok odbrane traže oslobađajuće presude. Izricanje prvostepene presude u tom, glavnom predmetu zakazano je za 16. septembar u 10 časova. Portal Srpske vesti je ranije pisao o dokazima koje je tužilaštvo iznelo u ovom postupku, uključujući i pomenutih 28 sati snimaka.

Završne reči u postupku za ometanje pravde nastavljaju se danas i 14. septembra, kada se očekuje i da odbrana dovrši svoje izlaganje pred sudijom Gosnelom.