Hasani: Hag bi mogao ukinuti zakon o Specijalizovanim većima
Bivši predsednik Ustavnog suda Kosova Enver Hasani tvrdi da bi Ustavno veće u Hagu moglo da obori izmene usvojene 6. oktobra, a Priština tada da poništi zakon o ratifikaciji iz 2014.
Zakon koji je Skupština Kosova usvojila 6. oktobra mogao bi da padne ne u Prištini, nego u Hagu. Tako smatra Enver Hasani, bivši predsednik Ustavnog suda Kosova, prema čijoj proceni postoji verovatnoća da Ustavno veće Specijalnog suda poništi izmene zakona o Specijalizovanim većima i Kancelariji specijalizovanog tužioca. Hasani je to rekao medijima na albanskom jeziku, a njegovu izjavu su 11. oktobra preneli RTS, Radio Kosovska Mitrovica i podgorički Dan. Izvori ne navode kom je tačno mediju govorio.
Ranije smo pisali o protivljenju Evropske unije i Nemačke ovim izmenama. Hasanijeva ocena dolazi od pravnika koji je Ustavnim sudom Kosova rukovodio, a odnosi se na to ko bi imao poslednju reč.
Na šta se Hasani poziva?
Svoju procenu zasniva na odluci Ustavnog suda Kosova iz 2020. godine, kojom su, po njegovim rečima, preispitane odredbe 13 i 14 člana 162 Ustava. Taj član Specijalizovanim većima daje poseban ustavni status. Hasani navodi i da nijedna država ne može u celosti da prenese svoju suverenu volju na drugo mesto.
„Ustavni sud nema pravo da sprovodi ustavnu reviziju međunarodnih sporazuma“, rekao je on. „Mi to nazivamo doktrinom uspostavljanja nadležnosti nad nadležnošću. Međunarodni sporazumi se poništavaju prema standardima Bečke konvencije i postupku koji je sledio.“
Iz toga izvodi i politički zaključak. Ako Ustavno veće ukine zakon, tvrdi Hasani, Priština dobija pravo da poništi zakon o ratifikaciji međunarodnog sporazuma iz 2014. godine, i to bez glasova srpskih poslanika:
„Ako Ustavno veće Specijalnog suda poništi zakon o Specijalnom sudu, Kosovo ima pravo da poništi zakon o ratifikaciji međunarodnog sporazuma iz 2014. godine, a saglasnost dve trećine srpske zajednice nije potrebna.“
Reč je o njegovom tumačenju. Izvori ne navode da je neko od kosovskih ili međunarodnih aktera tu procenu potvrdio.
Šta se menja izmenama zakona?
Izmene je po hitnom postupku usvojila Skupština Kosova, na inicijativu opozicione Demokratske partije Kosova. Usledile su posle prvostepene presude od 16. septembra, kojom su četvorica bivših čelnika OVK osuđena na ukupno 81 godinu zatvora za ratne zločine. Prema pisanju KoSSeva, Hašim Tači i Jakup Krasnići dobili su po 25 godina, Kadri Veselji 18, a Redžep Seljimi 13.
Novi tekst sužava nadležnost Specijalizovanih veća na slučajeve vezane za konkretne navode iz izveštaja Dika Martija o nezakonitom vađenju i trgovini ljudskim organima. Predmeti van te nadležnosti prenose se na kosovsko pravosuđe. Najveća kazna ograničava se na 15 godina zatvora, uvodi se izdržavanje kazne na Kosovu i mogućnost predsedničkog pomilovanja.
Šta kaže pravna struka o primeni zakona?
Zakon još nije proglašen. Predsednica Justina Široka-Pulja ima osam dana da ga potpiše i proglasi, a ako to ne učini, smatra se proglašenim i objavljuje se u Službenom glasniku. U istom roku najmanje deset poslanika ili ombudsman mogu da traže ocenu ustavnosti pred Ustavnim sudom Kosova.
Profesor prava Fljamur Hiseni rekao je za Radio Slobodna Evropa da je tek posle objavljivanja moguće precizno oceniti sadržaj izmena. „Usvajanje zakonskih izmjena ne znači njihovu automatsku primjenu u sudskim postupcima“, naveo je.
Gzim Šalja iz Kosovskog instituta za pravdu (IKD) ocenio je za isti medij da zakon ne obavezuje Specijalni sud odmah i da Kosovo ne može jednostrano da menja obaveze prema Holandiji i Evropskoj uniji, jer ratifikovani međunarodni sporazumi imaju prednost nad običnim zakonima. Po njegovom tumačenju usvojenog teksta, predmeti koji su u toku pred sudijom za prethodni postupak, Sudskim većem ili Žalbenim većem nastavljaju se po starom zakonu, sve do presude Žalbenog veća.
Ko je još tražio ustavnu proveru?
Hasani nije novi u ovom sporu. On je prvi na listi 24 potpisnika zahteva, o kome je KoSSev pisao 25. septembra, a koji predstavnici akademske zajednice, civilnog društva i drugi javni akteri upućuju ombudsmanu Naimu Ćeljaju. Od njega traže da Ustavnom sudu uputi pitanje saglasnosti članova 6, 12 i 16 Zakona 05/L-053 sa Ustavom. Zahtev ima sedam strana.
Zahtev za sada ne znači da je pred Ustavnim sudom pokrenut postupak. Na Ćeljaju je da odluči hoće li predmet uputiti.
