Vučić: 350 miliona evra uloženo u Klinički centar Srbije

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obišao je 11. septembra u deset časova završne radove druge A faze Kliničkog centra Srbije u Beogradu. Obilasku su prisustvovali ministar zdravlja u tehničkom mandatu Zlatibor Lončar i direktorka ustanove Jelena Drulović.

Vučić je naveo da je u Klinički centar Srbije do sada ukupno uloženo 350 miliona evra. Iznos je, prema njegovim rečima, raspoređen kroz četiri faze radova: prva faza koštala je 132 miliona evra, druga A faza 18 miliona evra, druga B faza koja je u toku 73 miliona evra, dok je za kompletno opremanje izdvojeno 122 miliona evra.

“Samo za ovo ovde je uloženo 350 miliona evra, a da ne kažem koliko košta Tiršova, Višegradska. Mi godišnje izdvajamo 5,2 milijarde evra ukupno na zdravstvo”, rekao je Vučić, odgovarajući na pitanje novinara koliko je poslednjih godina država uložila u zdravstvo.

Druga faza rekonstrukcije i izgradnje Kliničkog centra obuhvata 47.000 kvadratnih metara i podeljena je na fazu IIa i fazu IIb. Faza IIa, koja obuhvata 11.577,92 kvadratna metra, u završnoj je fazi izvođenja, dok se faza IIb finansira iz novog kredita Evropske investicione banke.

Koliko sala dobija Klinički centar

Kada bude dobijena upotrebna dozvola, Klinički centar Srbije imaće 34 sale, od toga tri hibridne. Tri sale su, prema informacijama koje su predsedniku preneli predstavnici ustanove, već počele da rade. Reč je o dve kardiološke sale, od kojih je jedna počela sa radom sredinom juna, a druga sredinom avgusta, u kojima je do sada urađeno 600 koronarografija. Pejsmejker sala počela je sa radom polovinom avgusta i u njoj je obavljeno 80 ugradnji pejsmejkera.

Vučić je pitao da li u okruženju postoji nešto slično tim salama i dobio odgovor da takvog kapaciteta nema ni u Evropi. Predsednik je naveden i na podatak da je Klinički centar dan ranije, dakle 10. septembra, dobio i centar za multiplu sklerozu.

Zarade lekara i cena terapije za cističnu fibrozu

Vučić je naveo da Srbija godišnje izdvaja 5,2 milijarde evra na zdravstvo u celini i da se za retke bolesti danas izdvaja 94 puta više nego pre dvanaest, trinaest godina. Poseban deo razgovora odnosio se na terapiju za cističnu fibrozu, za koju je predsednik naveo da je potrebna za oko 200 pacijenata, a da pojedinačna terapija košta između 200.000 i 500.000 evra, što ukupno iznosi od 40 do 100 miliona evra. Prema rečima ministra Lončara, građani se žale na rad komisije koja utvrđuje prioritet za dobijanje terapije, a Vučić je zatražio da nadležni detaljnije sagledaju problem pre nego što se donese odluka.

Ministar Lončar je precizirao da su lekari 2012. godine imali platu od 597 evra, a da sada primaju 1.513 evra, dok su medicinske sestre tada imale 287 evra, a sada 816 evra.

“To su činjenice. Za medicinske sestre, posebno na intenzivnoj nezi, to nije dovoljno. Nije uopšte dovoljno. Znam ja da je ogromna razlika, to je tri puta više, ali neka je i bilo 50, 45, 46 odsto stopa inflacije, ovo je 300 odsto više”, naveo je Lončar.

Ministar je dodao da postoji problem sa popunom radnih mesta na intenzivnoj nezi, jer se medicinsko osoblje ne prijavljuje na konkurse za ta odeljenja, kao ni za rad na terenu van Beograda. Vučić je, s druge strane, naveo da se više od 400 lekara vratilo u zemlju i da je odliv lekarskog kadra sveden na minimum, dok manji problemi i dalje postoje kod medicinskih tehničara i sestara.

Šta obuhvata druga B faza

Faza IIb, vredna 73 miliona evra i finansirana iz kredita Evropske investicione banke, tek predstoji. Projekat obuhvata nastavak izgradnje operacionog bloka: sedam operacionih sala, dve hibridne sale, četiri nove angio sale, jednu robot salu, centar za multiplu sklerozu, laboratoriju i server salu. Zvaničnici na obilasku nisu naveli tačan rok za završetak ove faze.