Pet odsto više zaposlenih u upravi pred izbore, tvrdi CLS

Centar za lokalnu samoupravu (CLS) saopštio je u ponedeljak, 14. septembra, da je u toku novi talas zapošljavanja u javnoj upravi, istovremeno na republičkom i na lokalnom nivou. Prema proceni ove organizacije, obuhvaćene su gradske uprave, javna preduzeća i javna komunalna preduzeća, a broj zaposlenih u tim sistemima mogao bi do sredine oktobra porasti za oko pet odsto. Procena stiže samo nekoliko nedelja pre parlamentarnih izbora, koji su raspisani za kraj oktobra.

Saopštenje potpisuje direktor CLS-a Nikola Jovanović, koji intenzitet zapošljavanja dovodi u direktnu vezu sa izbornim kalendarom.

Imajući u vidu da su raspisani parlamentarni izbori za kraj oktobra, ovakav intenzitet zapošljavanja neposredno pred glasanje otvara ozbiljnu sumnju da je reč o politički motivisanom potezu, odnosno pokušaju da se kroz širenje javnog sektora utiče na biračko telo, ocenio je Jovanović.

CLS procenu ne zasniva samo na oceni pravovremenosti poteza, nego se poziva i na zakonsku obavezu koja važi za nosioce javnih funkcija. Organizacija podseća da Zakon o sprečavanju korupcije javnim funkcionerima zabranjuje da državne resurse koriste u izborne svrhe, i tu odredbu direktno vezuje za tekući talas zapošljavanja.

Javni resursi ne smeju biti korišćeni za političke svrhe niti za stvaranje neravnopravnih uslova za učesnike u izbornoj utakmici. Zakon o sprečavanju korupcije zabranjuje javnim funkcionerima korišćenje javnih resursa za promociju političkih subjekata i njihovih izbornih aktivnosti, naveo je Jovanović.

Na osnovu ove dve tvrdnje CLS formuliše konkretan zahtev prema državi: da nadležne institucije javno objave obim zapošljavanja u javnom sektoru uoči izbora i da obrazlože svako pojedinačno povećanje broja zaposlenih. Zahtev, prema saopštenju, ne cilja jedno ministarstvo ili jednu lokalnu samoupravu, nego čitav sistem, od republičkog nivoa do gradskih i opštinskih uprava i preduzeća koja su u njihovom vlasništvu.

Ovakva upozorenja se u srpskoj politici tradicionalno pojavljuju uoči svakog izbornog ciklusa, i po pravilu dolaze od organizacija civilnog sektora koje prate rad javne uprave, ne od stranačkih aktera. Ono što procenu CLS-a izdvaja od ranijih jeste konkretna cifra, oko pet odsto rasta broja zaposlenih u periodu od jedva mesec dana, i to u trenutku kada je datum glasanja već zvanično poznat. Po našim saznanjima, do sada nijedna vladina institucija nije objavila zbirne podatke o dinamici zapošljavanja u javnom sektoru u ovom periodu, što je i osnovni razlog zbog kog CLS traži transparentnost, a ne tek naknadno objašnjenje.

Pitanje koje procena otvara nije samo statističko. Ako se tvrdnja o rastu od pet odsto pokaže tačnom kada podaci budu javno dostupni, sledi i pravno pitanje, da li je reč o redovnoj popuni sistematizovanih radnih mesta ili o zapošljavanju koje prevazilazi uobičajenu dinamiku i time potpada pod zabranu iz Zakona o sprečavanju korupcije. Ta ocena, međutim, nije na CLS-u nego na nadležnim organima kojima je zahtev upućen.

Ni predstavnici vlasti ni opozicija se do objavljivanja ovog teksta nisu zvanično oglasili povodom navoda CLS-a. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, kome bi zahtev za objavljivanje podataka po prirodi stvari trebalo da bude upućen, nije saopštilo da li će i kada odgovoriti. Otvoreno ostaje hoće li traženi podaci biti objavljeni pre parlamentarnih izbora krajem oktobra, ili će pitanje ostati bez odgovora sve do samog dana glasanja.