U dijaspori 55.000 prijavljenih, RIK još bez biračkih mesta

Za glasanje u inostranstvu na vanrednim parlamentarnim izborima 25. oktobra prijavilo se oko 55.000 birača, a Republička izborna komisija (RIK) još nije odlučila gde će se u dijaspori glasati. Član RIK Dušan Dinčić rekao je agenciji Beta da predlog biračkih mesta u inostranstvu mora da stigne od Ministarstva spoljnih poslova i da ga do sada nije dobio.

Rok za prijavu ističe u subotu, 3. oktobra, u ponoć. Izbori se održavaju u nedelju, 25. oktobra, od 7 do 20 časova, dakle do glasanja je ostalo manje od mesec dana, a ni broj ni raspored biračkih mesta van zemlje nisu poznati.

Šta je Dinčić rekao o biračkim mestima u inostranstvu?

Prema Dinčićevim rečima, na sastanku RIK-a sa predstavnicima Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu ta ministarstva nisu htela da saopšte podatke o broju prijavljenih birača za glasanje u inostranstvu. O proceduri je rekao:

Još uvek ništa nije odlučeno, jer je procedura takva da Ministarstvo spoljnih poslova dostavlja RIK-u predlog za otvaranje biračkih mesta u inostranstvu, koji RIK može da usvoji ili da ne usvoji.

Dinčić je dodao da se, prema njegovim saznanjima, za glasanje prijavilo „više od 55.000“ državljana i da bi ministarstvo zbog tolikog interesovanja trebalo da predloži veći broj biračkih mesta u inostranstvu.

Koliko se birača prijavilo i šta se tačno broji?

Istu brojku navodi i Ognjen Rašuo, član Komisije za reviziju biračkog spiska iz Zeleno-levog fronta. On je za Novu objasnio da članovi komisije ne znaju koliko je prijava stiglo, nego koliko je podneto rešenja, pa je rekao:

Zaključno sa jučerašnjim danom to je 55.000 rešenja i mi znamo koliko se ljudi prijavljuje za glasanje u inostranstvu, jer imamo ta rešenja.

Razlika u rečniku ima težinu. Marko Dimić, predstavnik Stranke slobode i pravde u toj komisiji, rekao je za Danas: „To su samo pozitivno rešeni zahtevi koji su pristigli“, uz napomenu da odbijenih zahteva za sada nema.

Dimić je ranije objavio da je do petka, 25. septembra, u 61 državi bilo prijavljeno 44.141 birač, o čemu smo pisali u ranijem tekstu. Prema Rašuu, u prethodna tri dana stiglo je više od 10.000 novih prijava. Dimić je za Danas rekao: „Brojka sada prijavljenih mora da se stavi u poređenje s onim ranije. Ogroman je rast.“

Za poređenje, na prethodnim parlamentarnim izborima 2023. u inostranstvu je bilo prijavljeno 39.270 birača, a glasalo ih je 31.552. Današnji broj je, dakle, za oko 15.700 veći, iako prijave još traju. Pojedini članovi komisije, prema Danasu, procenjuju da bi konačna cifra mogla da dostigne 80.000.

Najviše prijava stiglo je iz Bosne i Hercegovine, zatim iz Nemačke, pa iz Austrije, SAD, Italije, Švajcarske, Kanade i Crne Gore.

Kada se u inostranstvu otvara biračko mesto?

Biračka mesta u inostranstvu određuju se na predlog Ministarstva spoljnih poslova. Prema uputstvu tog ministarstva, biračko mesto se po pravilu određuje kada postoji najmanje 100 zainteresovanih birača za tu lokaciju. U izuzetnim slučajevima, uz saglasnost RIK-a, može se odrediti i za manji broj.

Predsednik RIK Vladimir Dimitrijević rekao je za RTS da u zemlji za sada ima 8.210 biračkih mesta i da treba odrediti još i mesta u inostranstvu i u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija. Rašuo je za Novu rekao da se o problemima oko otvaranja mesta u inostranstvu ne može govoriti dok mesta nisu određena:

Kad budu određena, onda ćemo videti. Rešenje biračkim mestima donosi RIK

Rašuo je dodao da će mesta odrediti RIK, odnosno same ambasade, ako imaju uslove za organizaciju glasanja.

Birači u Nemačkoj već računaju. Prema Danasu, ljudi povezani u grupe tvrde da su prikupili dovoljno zahteva za još četiri glasačka mesta u toj zemlji, u Kelnu, Hanoveru, Nirnbergu i Karlsrueu, ali će konačan odgovor znati tek kada se zaključi birački spisak.

Šta opozicija traži od Ministarstva spoljnih poslova?

Stranka Srbija centar saopštila je da je zatražila od ministarstva odgovor na pitanje da li je diplomatsko-konzularnim predstavništvima poslata instrukcija da broj prijavljenih ubuduće ne javljaju zvaničnim kanalima, već u zatvorenoj grupi „male grupe koordinatora“. Studenti u blokadi objavili su spisak zemalja u kojima, kako tvrde, nedeljama stoje neobrađene prijave, i zatražili izveštaj od ministarstva i RIK-a. Prema Novi, ni RIK ni ministarstvo se do sada nisu zvanično oglasili o tim primedbama.

U tekstu Danasa navodi se da Pokret Kreni-Promeni tvrdi da je generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Dušan Kozarev navodno izdao usmeno uputstvo da se ometa otvaranje biračkih mesta, posebno u Nemačkoj i SAD. Ministar spoljnih poslova Marko Đurić to je odbacio kao unošenje nemira u dijasporu radi „politikantskih interesa“. Isti tekst navodi da za tezu o opstrukciji nema dokaza.

Za ove izbore proglašeno je 13 izbornih lista, jedna je povučena, pa ih je sada 12, od kojih pet ima položaj nacionalne manjine. Prijave iz inostranstva primaju se do subote, 3. oktobra, a tek posle predloga Ministarstva spoljnih poslova RIK može da odluči gde će birači iz dijaspore glasati.