Gardijan: Vučić tražio skidanje zaštite sa Generalštaba

Britanski list Gardijan objavio je 15. oktobra da je Aleksandar Vučić 6. februara 2024. u Predsedništvu lično tražio od tadašnje direktorke Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture da skine zaštitu sa zgrade Generalštaba. Taj sastanak se ne pominje u optužnici u slučaju Generalštab, a Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) je listu potvrdilo da ima dokaze o njemu. Studentska inicijativa Ansambl Generalštab zato je danas od suda zatražila da dokazi budu javni, a od Komisije za pomilovanja imena svih koje je Vučić pomilovao.

Šta Gardijan navodi o sastanku od 6. februara 2024?

Prema pisanju Gardijana, Dubravka Đukanović, profesorka konzervacije koja je tri godine vodila Zavod za zaštitu spomenika kulture, došla je u Predsedništvo na sastanak o zgradi nekadašnjeg jugoslovenskog Ministarstva odbrane. Vučić je, kako list prenosi reči dve osobe upoznate sa sastankom, tražio da ukine zakonsku zaštitu zgrade, jer je za lokaciju bio zainteresovan neimenovani strani investitor. Prisustvovao je i još jedan zvaničnik zadužen za zaštitu nasleđa.

Poruka je, prema dvojici sagovornika Gardijana, bila da urade ono što traži ili da podnesu ostavku. Istu zgradu je Vučić 2016. sam potvrdio kao zakonom zaštićeno kulturno dobro, navodi Nedeljnik prenoseći britanski list. Prema srpskom zakonu, o skidanju statusa nije odlučivala Đukanović: njen zavod morao bi da naruči stručno mišljenje sa valjanim razlozima.

Đukanović je za Gardijan kratko odgovorila:

„Radije ne bih davala izjave o ovom pitanju dok je sudski postupak u toku.“

Ona i Olivera Vučković, najviša zvaničnica Beograda zadužena za zaštitu nasleđa, potvrdile su listu da je opis događaja tačan. Vučić na Gardijanove zahteve za komentar nije odgovorio.

Hronologija: od sastanka do optužnice

Gardijan sled događaja vezuje za nekoliko različitih dokumenata i datuma, pa ih ovde navodimo posebno.

• Mart 2024: procureo je sporazum Vlade Srbije i Kušnerove kompanije, iz kojeg se vidi da je lokacija Generalštaba trebalo da bude data u zakup na 99 godina, bez naknade.
• 13. maj 2024: datum ugovora koji je Gardijan video. Njime se država obavezuje da status kulturnog dobra ukine „na zadovoljstvo“ Kušnerove kompanije.
• Oko 20. maja 2024: nedelju dana posle potpisivanja ugovora, ministar finansija Siniša Mali vodio je sastanak sa Đukanović i Vučković, bez Vučića. To je otprilike tri meseca posle februarskog sastanka. Prema optužnici, Mali ih je pitao da li će pokrenuti postupak za ukidanje zaštite. Obe su odbile, a Mali je, ponovivši ultimatum iz februara, rekao da u tom slučaju treba da podnesu ostavke. Obe su ih podnele.
• Novembar 2024: Vlada je objavila da je ukinut status kulturnog dobra, deset dana posle Trampove izborne pobede.
• Decembar 2025: protiv ministra kulture Nikole Selakovića podignuta je optužnica za zloupotrebu službenog položaja. Goran Vasić, koji je posle Đukanović došao na čelo Zavoda, uhapšen je, a tužilaštvo tvrdi da je falsifikovao stručno mišljenje.

Planirani hotel i stambeni toranj procenjeni su na oko 500 miliona dolara. Kušnerova kompanija je po podizanju optužnica saopštila da se projekat „u ovom trenutku“ neće realizovati. Predstavnici porodica Tramp i Kušner poručili su Gardijanu da nisu imali nikakve veze sa ukidanjem zaštite i da bi tvrdnja o šemi „usluga za novac“ bila „netačna“.

Vučić i Mali nisu optuženi i obojica negiraju da su prekršili zakon. Vučić je nakon podizanja optužnica tužioce nazvao „korumpiranim bandama“, a Gardijan prenosi i njegove ranije reči:

„Izgubili smo izuzetnu investiciju. Lično ću se pobrinuti da svi koji su učestvovali u nanošenju ove štete snose odgovornost.“

Šta studenti traže od suda i Komisije za pomilovanja?

Inicijativu Ansambl „Generalštab“ pokrenuli su studenti Arhitektonskog fakulteta i Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu. Prema N1, zahtev za pristup informacijama od javnog značaja Višem sudu u Beogradu je podnet danas, a Mašina navodi da je njegovo predavanje bilo najavljeno za 12 časova, u Ustaničkoj ulici. Zahtev Komisiji za pomilovanja pri Ministarstvu pravde najavljen je za 13 časova. Pravni tim koji podržava studentski pokret najavio je okupljanje u 12 časova ispred Palate pravde i šetnju do Ministarstva pravde i Predsedništva, gde bi trebalo da budu predati zahtevi.

Od Komisije traže imena svih 49 osoba koje je Vučić pomilovao i obrazloženja odluka. Izvori se razilaze oko vremena: N1 i FoNet navode da je pomilovanja potpisao 27. septembra, a Mašina da su usledila posle njegove ostavke na mesto predsednika, podnete istog dana radi kandidature za premijera. Identitet otprilike polovine pomilovanih nije javan.

Članica inicijative Valentina Moravčević, studentkinja Fakulteta primenjenih umetnosti, objasnila je za FoNet šta je razlog zahteva:

„Sledeće ročište u slučaju Generalštab zakazano je za 4. novembar, a bivši predsednik Republike Aleksandar Vučić je neposredno pre podnošenja ostavke pomilovao veliki broj za sada nepoznatih osoba. Mi imamo sumnju da je pomilovao četvoro optuženih u slučaju Generalštab.“

Optuženi u slučaju su Selaković, Slavica Jelača, Vasić i Aleksandar Ivanović, a terete se za zloupotrebu službenog položaja i falsifikovanje službene isprave. Da je neko od njih među pomilovanima nije potvrđeno. Moravčević je za FoNet rekla i čega se studenti plaše:

„Uplašeni smo da će zbog pomilovanja to ročište biti otkazano i da ti dokazi nikad neće izaći u javnost.“

Ansambl je u saopštenju poručio: „Dokazima nije mesto u fioci, već pred sudom, bez njih javnost ne može da ima poverenja u postupak.“ Moravčević je dodala da inicijativa ne želi da utiče na sudije: „Mi ne vršimo pritisak na sud, već pokazujemo svoju zainteresovanost.“

Šta dalje

Odgovor Predsedništva, Ministarstva pravde i suda na zahteve nije objavljen u izveštajima koje smo pročitali. Sledeće ročište zakazano je za 4. novembar, deset dana posle vanrednih izbora zakazanih za 25. oktobar. Gardijan navodi da odluka o izborima znači da ročište na kojem bi svedoci mogli da otkriju detalje o Vučićevoj umešanosti neće biti održano pre završetka glasanja. Ansambl, prema Mašini, smatra da bi objavljivanje dokaza pre izbora omogućilo javnosti da upozna sve okolnosti slučaja, umesto da ključne informacije izađu tek posle glasanja.

Što se tiče samog TOK-a, njegov portparol rekao je Gardijanu da je tužilaštvo vodilo predistražni postupak kako bi utvrdilo i moguću krivičnu odgovornost drugih lica.