Zaposleni u RGZ-u tvrde: traže im kapilarne glasove za SNS

Zaposleni u Republičkom geodetskom zavodu (RGZ), Poreskoj upravi i još nekoliko državnih i javnih ustanova kažu da im se pred izbore 25. oktobra traži da glasaju za SNS, upišu se na spisak kapilarnih glasova i odu na stranačke skupove. Do tih navoda došao je BIRN, koji je 20. oktobra objavio istraživanje zasnovano na odgovorima oko 180 ljudi na upitnik i na više od 20 dubinskih razgovora.

Većina sagovornika radi u javnom sektoru, a među onima koji su govorili ima i bivših članova SNS-a. Većina je tražila anonimnost. Srpske Novine nisu nezavisno proverile pojedinačna svedočenja, pa se sve što sledi odnosi na ono što su sagovornici rekli BIRN-u.

Šta zaposleni u RGZ-u kažu o spisku kapilarnih glasova?

Osmoro zaposlenih u RGZ-u, koji ima više od 2.000 radnika, rekli su BIRN-u da je od njih traženo da glasaju za SNS i da idu na stranačke mitinge koje je ta partija priređivala od raspisivanja izbora. Zahtevi su, prema njihovim rečima, počeli posle promene na čelu zavoda: dugogodišnji direktor Borko Drašković smenjen je početkom avgusta, a nekoliko dana kasnije za vršioca dužnosti direktora postavljen je Dalibor Babić.

Jedan zaposleni u RGZ-u opisao je kako je to izgledalo u njegovoj službi:

„Od kako je došao novi v.d. direktora prvi put su nas terali da potpisujemo spisak za kapilarne glasove. Pošto je odziv bio jako loš, doveli su ‘komesarku’ iz partije da maltretira ljude i prisiljava da se potpišu. Pred skup u Areni je bila hajka da se prijavimo za odlazak. Odziv je tek tada bio katastrofalan, čak ni oni koji su se potpisali za kapilarne glasove [nisu se odazvali]“

SNS je miting u beogradskoj Areni održao 3. oktobra. Zaposleni u službi katastra nepokretnosti u drugoj opštini kaže da im je traženo da idu i na miting u Novom Sadu, najavljen za sredinu septembra. Taj skup je tada otkazan, a održan je 16. oktobra. Prema njegovim rečima, poruka je stigla uz obrazloženje da je odlazak podrška novom direktoru RGZ-a. Sam je odbio, a posledice, kaže, do sada nije trpeo: „Za sad ništa, baš sam se pitao koliko puta ću ja moći njima da kažem ne.“

Katastar jedne male opštine u unutrašnjosti prvi put je u septembru 2026. dobio zahtev da se zaposleni upišu na spisak kapilarnih glasova za SNS. Svi su se upisali. Jedan od njih BIRN-u je rekao:

„Ovo se nikad ranije nije dešavalo, svi su u neverici. Čak i starije kolege koje imaju staža još od Miloševića“

Isti sagovornik objašnjava zašto su potpisali: „Svi smo nevoljno potpisali, jer sledeći korak je da nas po kazni premeste u druge gradove do kojih ne možemo da putujemo.“

Kako spisak ide od ustanove do stranačke centrale?

Pisanog traga, prema svedočenjima, osim samog spiska nema: ni mejlova ni poruka. Zaposleni se pojedinačno pozivaju u kancelariju šefa ili načelnika, gde treba da potpišu da će glasati za SNS, otići na miting ili doneti 10, 20 ili više kapilarnih glasova.

BIRN je imao uvid u spisak iz jedne zdravstvene ustanove u Vojvodini. Prazne odštampane tabele počele su da se popunjavaju još u maju, pre nego što su izbori raspisani 9. septembra. Pri vrhu spiska stoji ime lekara koordinatora, zaduženog da glasove prikupi. Po svedočenju zaposlenog, tabele idu u zgradu Banovine, a odatle u centralu stranke, gde se, kako kaže, svako ime proverava poimence.

Koje još ustanove se pominju, a ko nije odgovorio?

Četvoro zaposlenih u Poreskoj upravi navelo je da su pod pretnjom otkaza, premeštaja ili zaustavljanja napredovanja morali da prikupljaju kapilarne glasove. Radnici beogradskog Infostana tvrde da su kolege odlazile u „Ćacilend“ i za to dobijale naknadu. Zaposleni u Srbija Kargu govori o ljudima koje su slali u kol centre:

„Oni njih sad pošalju u call centar i odu tamo da rade i da zovu. I onda, na kraju, oni hoće da krenu, a neki koji su tamo u tom call centru njima kažu: ‘Čekajte, ne možete vi da idete. Vi ste dobili pare za ovo’. A one nisu dobile pare i onda one, u stvari, ukapiraju da je neko za njih, taj koji ih organizuje, uzeo pare, da on nije njima dao, uzeo je za sebe“

Pritisak, prema svedočenjima, stiže i do udruženja koja rade sa ugroženim grupama i žive od konkursa ministarstava i opština. Osoba iz jednog takvog udruženja kaže:

„Nama je u ministarstvu rečeno: koliko glasova, toliko para. I još: ko ne podržava nas, ne možemo ni mi da podržavamo njega“

Zaposleni u jednoj velikoj kompaniji iz energetskog sektora tvrdi da je firma pre 15 godina imala oko 2.000 radnika, a da ih sada ima gotovo 9.000.

RGZ, Poreska uprava, Infostan, Srbija Kargo i SNS nisu odgovorili na pitanja BIRN-a.

Šta o tome kaže nekadašnja poverenica za ravnopravnost?

BIRN je za ocenu pitao Brankicu Janković, nekadašnju poverenicu za zaštitu ravnopravnosti. Ona je rekla:

„Reč je o zloupotrebi egzistencijalne zavisnosti i straha. To je klasična zloupotreba, taj mehanizam pritiska koji su oni razradili. Pritisak je nekad u vidu ‘dobronamernog’ saveta: ‘bilo bi dobro da to uradiš’, nekad je više, a nekad manje sofisticiran, ali nekada su to dosta brutalni postupci.“

Janković je navela i da je diskriminacija u samom davanju prednosti onima koji rade za stranku:

„I davanje prednosti je diskriminacija, a njima je data mogućnost da uopšte ne rade ono zbog čega su zaposleni, nego da rade za stranku. Oni misle da im je stranka poslodavac i od mnogih sam čula upravo to, oni izgovaraju da je stranka njihova firma.“

Šta se zna o ranijim merenjima pritiska na birače?

Pritisak na zaposlene u javnom sektoru nije nova tema. Istraživanje CRTA iz 2022. na reprezentativnom uzorku od 1.075 ispitanika pokazalo je da je 14 odsto stanovništva Srbije bilo pod pritiskom da glasa za određenu stranku. U izveštajima ODIHR-a pritisci na zaposlene u javnom sektoru navode se posle svakih izbora od 2014., a u izveštajima Evropske komisije od 2017.

O bazi SNS botova po javnim ustanovama (231 ustanova, 94 odsto u radno vreme) pisali smo ranije. Ovo je druga vrsta građe: ne govori o nalozima na mrežama, nego o zaposlenima koji opisuju šta im se traži na radnom mestu, pet dana pre glasanja.