Dolovac: rok od 24 časa za predmete o izbornim delima

Javna tužilaštva u Srbiji moraće da formiraju predmet po krivičnoj prijavi ili podnesku za krivična dela protiv izbornih prava u roku od 24 časa, a u roku od 48 časova od dodele predmeta moraju da počnu da prikupljaju informacije ili izvode dokazne radnje i da pozovu oštećenog da da izjavu. Tako stoji u opštem obaveznom uputstvu koje je potpisala vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac.

Na koja dela se uputstvo odnosi

Uputstvo pokriva krivična dela iz Glave 15 Krivičnog zakonika, koja se tiču izbornih prava, ali i druga dela koja se, po umišljaju učinioca ili načinu izvršenja, mogu smatrati pokušanim ili izvršenim u vezi sa izbornim pravima punoletnih državljana.

Predmet formira glavni javni tužilac, tužilac koga odredi godišnji plan rada ili dežurni tužilac. Informacije i dokaze tužilaštvo može da prikuplja samostalno ili preko drugog nadležnog organa.

Koordinatori, evidencije i izveštaji

Glavni javni tužioci apelacionih, viših i osnovnih tužilaštava, kao i Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, moraju odmah da odrede kontakt tačku, odnosno koordinatora za ovakve predmete, a po potrebi i njegovog zamenika. Njihove podatke dostavljaju Vrhovnom javnom tužilaštvu, koje vodi ažurnu evidenciju.

Uputstvo propisuje i nekoliko obaveza:

• tužilaštva moraju odmah da uvedu zasebne evidencije o krivičnim delima, licima i preduzetim radnjama, a za njihovu tačnost odgovara glavni javni tužilac ili koordinator
• glavni javni tužilac područnog apelacionog tužilaštva mora do petog u mesecu da pošalje Vrhovnom javnom tužilaštvu zbirni izveštaj o postupanju nižih tužilaštava za prethodni mesec
• nadležno tužilaštvo mora bez odlaganja da obavesti javnost, preko internet portala ili na drugi zakonit način, a obaveštenje mora da navede preduzete radnje i ishod u svakom konkretnom predmetu

Ako se po uputstvu ne postupi, glavni javni tužilac dužan je da ispita osnov za disciplinsku prijavu Disciplinskom tužiocu, zbog disciplinskog prekršaja iz člana 114 Zakona o javnom tužilaštvu, i da o tome obavesti Vrhovno javno tužilaštvo.

Šta je još objavljeno oko rada tužilaštava u izbornom periodu

Oko rada tužilaštava u izbornom periodu oglasila su se i dva tužilačka organa, povodom izjave sudije Miodraga Majića. Sudija Apelacionog suda u Beogradu i član Centra za pravosudna istraživanja rekao je 18. oktobra u emisiji „Utisak nedelje“ da je Više javno tužilaštvo u Beogradu organizovalo dežurstva za izborni dan.

„Beogradski VJT je organizovao posebna dežurstva za izborni dan, tj. za 25, 26. i 27. oktobar, sa proverenim kadrovima Nenada Stefanovića. To znači da unutar tužilaštva nekakva priprema postoji, da se očekuju verovatno neki nemiri ili prekomerni broj privođenja. Sve one koji se dosad nisu istakli hrabrošću, pozivam da u ovom istorijski prelomnom trenutku budu na pravoj strani“, rekao je Majić.

Više javno tužilaštvo u Beogradu u saopštenju kaže da to nije tačno. Prema njegovim navodima, to tužilaštvo i sva osnovna javna tužilaštva sa njegove teritorije imaće, „kao i prilikom svakih prethodnih izbora“, pojačana dežurstva od 25. oktobra do 5. novembra 2026. Podrazumevaju 24-časovno dežuranje dva do tri javna tužioca iz tog tužilaštva i iz svakog od šest osnovnih javnih tužilaštava, radi blagovremenog postupanja po prijavama za dela u vezi sa izbornim pravima, dela protiv javnog reda i mira, nasilničko ponašanje i druga dela koja se gone po službenoj dužnosti.

Tužilaštvo je u istom saopštenju navelo da je Majić izneo i niz drugih tvrdnji na račun kolega iz pravosuđa, zbog kojih bi, kako se tvrdi, morali hitno da reaguju pravosudni saveti. Građane je pozvalo da se na izborni dan i nakon njega uzdrže od kažnjivog ponašanja i nasilja, pa je poručilo:

„Mirna okupljanja građana su dozvoljena ako se održavaju u skladu sa Ustavom i zakonom i ukoliko tokom njihovog održavanja ne dođe do ugrožavanja bezbednosti drugih građana, imovine, javnog saobraćaja i državnih institucija. Svako kršenje zakona biće procesuirano.“

Šta je odgovorio Visoki savet tužilaštva

Visoki savet tužilaštva je 20. oktobra odgovorio na upit portala Nova.rs o Majićevoj izjavi. Savet je naveo da informacija o tome nije nastala u njegovom radu niti je u vezi sa njim.

„Shodno članu 2. stav 1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, obaveštavamo vas da pitanje koje se odnosi na izjavu Miodraga Majića, sudije Apelacionog suda u Beogradu, u emisiji ‘Utisak nedelje’, ne predstavlja informaciju koja je nastala u radu ili u vezi sa radom Visokog saveta tužilaštva, niti je sadržana u određenom dokumentu koji Savet poseduje. Imajući u vidu navedenu zakonsku odredbu, Visoki savet tužilaštva nema zakonsku mogućnost da daje komentar na izjavu sudije Majića“, navodi se u odgovoru Saveta.

Spor oko toga ko je u pravu ostaje između sudije i Višeg javnog tužilaštva, jer Savet nije potvrdio ni opovrgao nijednu stranu. Uputstvo vrhovne javne tužiteljke važi za sva tužilaštva i propisuje rok za otvaranje predmeta, imenovanog koordinatora i javno obaveštavanje o ishodu svakog slučaja.