SAD traže ukidanje UNMIK-a, Kina traži nastavak misije

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija raspravljao je 20. oktobra o šestomesečnom izveštaju o radu UNMIK-a, a sednica je pokazala da članice Saveta o budućnosti misije na Kosovu i Metohiji misle suprotno. Zamenica stalnog predstavnika SAD pri UN Temi Brus ocenila je da je mandat UNMIK-a istekao i da ga Savet treba da okonča, dok je zamenik kineskog ambasadora Sun Lei zatražio nastavak rada misije.

Izveštaj je predstavio Peter Due, specijalni predstavnik generalnog sekretara i šef UNMIK-a. Srbiju je pred Savetom zastupao ministar spoljnih poslova u tehničkom mandatu Marko Đurić, a Prištinu Glauk Konjufca. Sadržaj izveštaja objavili smo ranije, a sada je poznato šta su o njemu rekli govornici.

Šta je Peter Due rekao o dijalogu i nestalim osobama?

Due je poručio da napredak u dijalogu Beograda i Prištine uz posredovanje EU ostaje ključan, i pozvao na sprovođenje već postignutih sporazuma, pre svega na osnivanje Zajednice srpskih opština. Pozdravio je odvojene sastanke koje je EU u septembru u Njujorku održala sa Aleksandrom Vučićem i Aljbinom Kurtijem.

„Pozivam obe strane da se konstruktivno angažuju i sprovedu već postignute sporazume, uključujući osnivanje ZSO, kao i preduzimanje koraka koji doprinose izgradnji poverenja i smanjenju tenzija”, rekao je Due.

Sudbina 1.577 osoba i dalje je nerazjašnjena. „Ohrabrujem strane da omoguće pristup arhivama koje bi mogle pomoći da se rasvetle njihove sudbine”, rekao je šef UNMIK-a.

Tenzije su u proteklih šest meseci porasle, rekao je Due, zbog međuopštinskih pitanja i pitanja imovine, uključujući rušenja i iseljenja. Naveo je i zastoj u reintegraciji sudija i tužilaca kosovskih Srba, kao i tvrdnje o zlostavljanju Srba od strane kosovskih policajaca, o kojima je istrage pokrenuo Policijski inspektorat Kosova.

Zašto je Due kritikovao Prištinu zbog Specijalizovanih veća?

Due je osudio pokušaje Prištine da suzi nadležnost Specijalizovanih veća u Hagu, koja su bivše komandante OVK osudila na ukupno 81 godinu zatvora. Posle presuda Hašimu Tačiju i trojici bivših komandanata usledile su demonstracije u više kosovskih gradova, a policija predstavnike UN nije obaveštavala o istragama.

Konjufca je izveštaj nazvao jednostranim i pristrasnim, a UNMIK nepotrebnim, i rekao da je vreme da misija bude ukinuta. Tvrdio je da dokaza o odgovornosti Albanaca za međuetničke incidente nema. Srbiju je optužio da marginalizuje Albance na jugu Srbije, uskraćujući im prisustvo u lokalnim institucijama.

„Veoma smo zabrinuti zbog nalaza tog suda i presuda… Imamo ozbiljne rezerve prema istorijskim i činjeničnim tumačenjima tog suda i očekujemo da će presude biti ukinute pred Apelacionim većem”, rekao je Konjufca.

Šta je Marko Đurić izneo pred Savetom bezbednosti?

Đurić je naveo da je posle obeležavanja Vidovdana na Gazimestanu uhapšeno 37 osoba, među njima jedan maloletnik. Prema njegovim rečima, izveštaj beleži rušenje kuća i imovine Srba u okolini jezera Gazivode, kao i povrede koje je osoblje UNMIK-a za ljudska prava uočilo na nekoliko pritvorenika. Dodao je da se u izveštajnom periodu dobrovoljno vratilo 47 pripadnika nevećinskih zajednica, a da nijedan od njih nije bio Srbin.

Osudio je napade Kurtija i predsednika Albanije Bajrama Begaja na presude u Hagu.

„Tražimo pravdu za svaku žrtvu, i srpsku i albansku. Ne srpsku verziju pravde. Ne albansku verziju pravde.”

O stanju na severu govorio je oštro: „Za Srbe je sever Kosova postao policijski protektorat, u kojem su zastrašivanje i nasilje nad civilima postali deo svakodnevnog života.” Izveštaj opisuje situaciju kao mirnu, ali krhku, a Đurić je tražio da se obe reči čuju pažljivo.

„Ulica može biti mirna zato što je neka porodica odlučila da je bezbednije da ostane unutra. Grad može delovati tiho zato što su ga mladi napustili. Zajednica može polako nestajati, bez ijednog dramatičnog događaja koji bi privukao pažnju sveta.”

Završio je porukom o povratku raseljenih: „Poruka koju čuju raseljeni Srbi glasi: ne vraćajte se. Poruka onima koji su ostali glasi: naučite da živite bez institucija od kojih zavisite. A onima koji zaštitu traže u sporazumima poručuje se: čak i potpisana obaveza može godinama ostati neispunjena.”

Kako su odgovorili Vašington, Peking, London i Moskva?

Temi Brus rekla je da su Kfor i misija EU danas znatno važniji od UNMIK-a. „Unmik više ne igra nikakvu ulogu na Kosovu”, poručila je, i dodala: „Produženje trajanja ove misije ne pomaže nikome.” Nemogućnost Saveta da se o tome izjasni, rekla je, pokazuje probleme sa kojima se UN suočavaju.

Sun Lei upozorio je na krhku bezbednost na severu Kosova, gde su zabeležena rušenja kuća i imovine Srba, praćena izveštajima o policijskom zlostavljanju. Rekao je da je misija do sada imala neprocenjivu ulogu i tražio da joj kosovske institucije i međunarodna zajednica pomognu da nastavi rad.

Dženifer Meknotan, politička savetnica u misiji Velike Britanije pri UN, ocenila je da promene u proteklih 27 godina traže preispitivanje mandata UNMIK-a.

„Pozivamo na strateško preispitivanje uloge i finansiranja Unmika”, rekla je Meknotan, i pozvala Beograd i Prištinu da u potpunosti ispune ranije dogovore, uključujući dogovor o samoupravi za kosovske Srbe.

Ruski ambasador pri UN Vasilij Nebenzja govorio je o oko 500 etnički motivisanih incidenata u poslednjih nekoliko godina i optužio Prištinu za „pravne manipulacije” oko presuda bivšim liderima OVK. „Tražimo punu primenu Rezolucije 1244. Savet bezbednosti mora poslati jasnu poruku da međunarodna zajednica neće tolerisati kršenje te rezolucije”, rekao je Nebenzja.

Prethodni put Savet bezbednosti o Kosovu raspravljao je 9. aprila, kada je Due takođe tražio formiranje Zajednice srpskih opština. Izveštaj koji je ovog puta razmatran navodi da je napredak u sprovođenju Briselskog sporazuma ostao ograničen.