Savet bezbednosti UN o Kosovu: izveštaj UNMIK-a i Đurić

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija sastaje se danas, 20. oktobra, u Njujorku, da bi razmotrio šestomesečni izveštaj o radu Misije UN na Kosovu (UNMIK). Sednica počinje u 21 čas po srednjeevropskom vremenu, a Srbiju na njoj predstavlja ministar spoljnih poslova Marko Đurić.

Izveštaj generalnog sekretara Antonija Gutereša obuhvata period od 16. marta do 15. septembra 2026. Pred članice Saveta ga iznosi Peter Due, specijalni predstavnik generalnog sekretara i šef UNMIK-a, koji je na tu dužnost stupio u januaru. Ovo je njegov drugi izveštaj pred Savetom, posle sednice od 9. aprila, na kojoj je Srbiju takođe predstavljao Đurić. Sednicom predsedava ambasador Grčke pri UN, jer ta zemlja ovog meseca ima jednomesečno rotirajuće predsedavanje.

Šta Gutereš ocenjuje u izveštaju?

Opšta bezbednosna situacija na Kosovu ostala je stabilna, ali se institucionalni zastoj nastavio. Gutereš je pozdravio mirno odvijanje izbora i aktivno učešće svih zajednica, što je, kako je ocenio, znak otpornosti demokratskih procesa. Ipak je upozorio da dugotrajni zastoj nosi rizik od narušavanja poverenja javnosti i otežava efikasno upravljanje, pa je pozvao sve političke aktere da se konstruktivno angažuju i okončaju preostale institucionalne procese.

Za dijalog Beograda i Prištine izveštaj beleži „obnovljeni napredak“, ali ocenjuje da je suštinski napredak u sprovođenju sporazuma postignutih uz posredovanje Evropske unije ostao ograničen. Gutereš je naglasio da je dijalog i dalje od suštinskog značaja za trajni mir, stabilnost i prosperitet. Obe strane pozvao je da u dobroj veri sprovedu obaveze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji iz 2023. i njegovog Aneksa o sprovođenju, dogovorenog u Ohridu. Dodao je:

„Podstičem obe strane da se uzdrže od postupaka koji bi mogli da izazovu tenzije, doprinesu stvaranju atmosfere pogodne za dijalog i teže konkretnim rezultatima koji će biti od koristi svim zajednicama.“

Tu rečenicu generalni sekretar je napisao u izveštaju, a prenela ju je agencija Beta.

Šta izveštaj navodi o severu Kosova?

Prema izveštaju, porasle su tenzije između centralnih vlasti i opština, naročito na severu, zbog nadležnosti, odluka na opštinskom nivou, rušenja objekata, iseljenja i postupanja kosovske policije. Situacija na severu opisana je kao mirna, ali krhka. Kao primer sukoba nadležnosti naveden je upravni akt koji je 23. aprila izdao prištinski ministar administracije lokalne samouprave, a kojim se uređuje rad zajedničkog odbora opština Južna Mitrovica i Severna Mitrovica.

Izveštaj iznosi i niz konkretnih događaja:

• posle Vidovdana na Gazimestanu, 28. juna, uhapšeno je 37 ljudi zbog navodnog remećenja javnog reda
• od aprila do avgusta policija je zaustavljala Srbe, među njima četvoro maloletnika, zbog natpisa i slika na majicama
• trojica Srba osuđena su za događaje u Banjskoj
• preduzeće Ibar Lepenac nastavilo je da ruši objekte Srba na jezeru Gazivode, uprkos pozivima da prestane, među kojima je i poziv Evropske unije
• Kfor je 10. avgusta najavio postepeno povlačenje stalnog prisustva sa glavnog mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici, a kosovska policija trebalo je da uđe u bezbednosni aranžman oko manastira Visoki Dečani

Na poslednju najavu zabrinutost za bezbednost izrazili su Srpska lista i Eparhija raško-prizrenska.

Koja pitanja ostaju otvorena?

Gutereš navodi da su i dalje prisutni problemi u vezi sa reintegracijom sudija i tužilaca kosovskih Srba, kao i zabrinutost zbog jezičkih prava, slobode medija i verskih sloboda. Pozdravio je imenovanje glavnog tužioca i podstakao nastavak napora da nevećinske zajednice budu zastupljene u pravosudnim institucijama. Odlukama koje se tiču tih zajednica, uključujući imovinu, rušenja i iseljenja, po njegovoj oceni treba pristupati kroz suštinske konsultacije, uz jednako postupanje i pravnu sigurnost.

Pitanje nestalih generalni sekretar ocenjuje kao politizovano. Napori da se rasvetli njihova sudbina, poručuje, treba da zadrže humanitarni karakter i da budu usmereni na porodice, a Beograd i Prištinu poziva da sarađuju u dobroj veri i poštuju pravo porodica da saznaju istinu. U izveštaju stoji i da je UNMIK-ova dobronamerna i posrednička uloga i dalje važan instrument za izgradnju kohezivnog, multietničkog društva.

Od usvajanja Rezolucije 1244, 10. juna 1999, Savet bezbednosti je o Kosovu raspravljao četiri puta godišnje do 2018. U 2019. bile su tri sednice, a od 2020. održavaju se dve godišnje, u aprilu i oktobru.