Milorad Đoković dobio deset godina zatvora u Prištini

Milorad Đoković iz Vitomirice kod Peći dobio je u Prištini deset godina zatvora. Osnovni sud ga je 21. oktobra 2026. prvostepeno oglasio krivim za ratni zločin protiv civila, počinjen u maju 1999. u selu Ozdrim kod Peći. Presuda nije pravosnažna: do pravosnažnosti Đoković ostaje u pritvoru, a vreme koje je već proveo u pritvoru uračunava se u kaznu.

Većem je predsedavala sutkinja Donika Šalja (KoSSev je navodi kao Donika Šalja Avdulji). Izricanju presude prisustvovali su predstavnici porodica oštećenih, a prema KoSSev-u i predstavnici Fonda za humanitarno pravo Kosova i drugih organizacija koje prate suđenja za ratne zločine. Đoković je dužan da plati sudske troškove i još 100 evra oštećenima.

Za šta je Đoković osuđen, a za šta nije?

Prema presudi, Đoković je u Ozdrimu u maju 1999, kao rezervni policajac i u saizvršilaštvu sa drugim srpskim policajcima, učestvovao u pretresu, tuči i hapšenju desetine albanskih civila. Uhapšeni su tri dana držani u šupi, gde su ih tukli i izgladnjivali. Sutkinja je pročitala: „Nakon tri dana mučenja, grupu su oslobodili, a druge poslali u zatvor u centralnoj Srbiji.“

Tužilaštvo ga je teretilo mnogo teže: za učešće u ubistvu osmoro civila i za proterivanje nekoliko desetina Albanaca. Sutkinja je, prema KoSSev-u, zaključila da za proterivanje i ubistva nema dokaza. Đoković je tako osuđen po jednoj tački optužnice, a po dve najteže je oslobođen. Uhapšen je 27. juna 2022., a na početku suđenja izjasnio se da nije kriv. Izricanje presude bilo je odloženo 27. jula, na zahtev odbrane, zbog neusaglašenosti u izjavi jednog svedoka.

Šta kaže odbrana i kada stiže žalba?

Branioci Vasilije Arsić i Dejan Vasić najavili su žalbu Apelacionom sudu, za koju imaju rok od 30 dana. Arsić je posle izricanja presude rekao:

„Nažalost sud je doneo presudu kojom osuđuje Đokovića na 10 godina zatvora, samo zbog navodne konstatacije da je učestvovao u maltretiranju albanskih civila tokom ‘99. godine. Mi kao odbrana ćemo svakako da uložimo žalbu na ovu presudu, ali ono što je dobro za odbranu je da smo uspeli da dokažemo da Đoković nije učestvovao ni u jednom ubistvu, iako je tužilac tvrdio da je učestvovao u ubistvu osmoro ljudi.“

Arsić je dodao da su navodi iz presude za sada vrlo kratki i nejasni, ali da odbrana ima „dosta materijala“ da je obori. „Mi smo kao odbrana učinili sve da dokažemo nevinost Đokovića i smatramo da ćemo u žalbenom postupku to i još jače da potvrdimo“, rekao je on.

Vasić je kazao da su „delimično nezadovoljni presudom, imajući u vidu da je sud Milorada Đokovića osudio samo za jednu tačku optužbe, dok je za dve najvažnije i najteže oglašen nevinim“. Posle izricanja presude dodao je:

„Taj deo optužnice (za ubistvo) je u prvostepenom postupku odbijen. Moram da istaknem da je ovo veće koje je sudilo predmet Milorada Đokovića u procesnom smislu bilo najzrelije veće koje je postupalo, koje je sudilo pred Posebnim odeljenjem Osnovnog suda u Prištini, a misteriju zbog čega je Milorad osuđen za deo vezan za nezakonito pritvaranje civila, će verovatno otkloniti Apelacioni sud u žalbenom postupku.“

Zašto se uopšte našao pred sudom?

Đoković je radio kao matičar u Goraždevcu i bio jedini Srbin koji je živeo u Vitomirici. Vodio je imovinski spor sa lokalnim Albancima i opštinom Peć. Jedan od svedoka tokom dokaznog postupka rekao je da je Đoković zauzeo imanje njegovog pradede, i da otuda počinje problem. Branilac Arsić je ranije objašnjavao drugu stranu priče:

„Prvo su hteli da mu oduzmu imanje, što su na kraju uspeli silom. Opština Peć mu je oduzela bez ikakve nadoknade, iako je to pred Upravnim sudom u Prištini osporeno. Dobili smo presudu u korist Đokovića, međutim, kasnije su mu srušili kuću koju je počeo da gradi u Vitomirici. I taj utisak nas navodi na sumnju da je sve od tada počelo.“

Kako je reagovao Beograd?

Kancelarija za Kosovo i Metohiju oglasila se saopštenjem u kome presudu naziva ogoljenim pravnim nasiljem režima u Prištini. U saopštenju stoji:

„Jedini Đokovićev greh je što je kao Srbin iz Metohije potraživao svoje oteto imanje od uzurpatora albanske nacionalnosti, nakon čega je optužen za navodni ratni zločin bez ikakvih dokaza i kredibilnih svedoka. Ovo je još jedan primer kako Kurtijevo pravosuđe presuđuje po čisto političkom i etničkom ključu po kom su Srbi krivi kad god iz ličnih pobuda ili materijalne koristi neki Albanac upre prstom u njih.“

Kancelarija dodaje da je Đoković do martovskog pogroma živeo u Vitomirici, odakle je, kako navodi, proteran, i da mu je kuća spaljena. Posle povratka u rodni kraj pokrenuo je sudski postupak zbog uzurpacije sopstvene imovine, a tek zatim je optužen.

Ovo je sedma prvostepena presuda za ratne zločine koju je ove godine izrekao Osnovni sud u Prištini. U prethodnih šest predmeta, prema KoSSev-u, osuđeno je sedam osoba. Prema RTS-u, nekoliko desetina Srba trenutno je u zatvorima na Kosovu i Metohiji, kao osuđenici za ratne zločine ili kao lica kojima se sudi ili protiv kojih postupak tek treba da bude pokrenut. Odbrana ima 30 dana da uloži žalbu.