Kurti na samitu u Miločeru traži status kandidata za Kosovo
Premijer Kosova poručio je na samitu Berlinskog procesa da je došlo vreme za status kandidata i pregovore sa EU, a Marta Kos je regionu najavila presudne nedelje i mesece.
Premijer Kosova Aljbin Kurti zatražio je 22. oktobra, na samitu Berlinskog procesa u Miločeru kod Budve, da Kosovo dobije status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji i otvori pristupne pregovore. Kurti je istovremeno najavio da će pozivati lidere EU da od Evropske komisije zatraže mišljenje o tom pitanju.
Šta je Kurti rekao novinarima?
Obraćajući se novinarima, kosovski premijer je prvo opisao stanje u zemlji koju predstavlja. „Imamo funkcionalnu demokratiju, institucionalnu stabilnost, ekonomski rast i potpunu posvećenost evropskom putu“, rekao je Kurti.
Iz toga je izveo zahtev. „Sada je vreme da naša zemlja dobije status kandidata i otvori pregovore o pristupanju EU“, poručio je, a zatim dodao: „Zato ću danas i svakog dana pozivati svakog lidera EU da zatraži mišljenje Evropske komisije o ovom pitanju.“
Kurti, dakle, ne najavljuje da će mišljenje Komisije tražiti sam, nego da će na to podsticati lidere država članica. Njegove reči stižu u prevodu sa albanskog, pa se druga rečenica u medijima razlikuje: Radio KiM navodi „danas i svakog dana“, a RTNK, koji je govor preuzeo od agencije Mina, „danas, kao i svakog narednog dana“.
Na samom otvaranju skupa Kurti je, kako je preneo crnogorski portal Antena M, rekao: „Optimistični smo kad je riječ o vremenu koje je pred nama, jer sarađujemo i ne sjedimo prekrštenih ruku.“
Zašto je pomenuo samit u Londonu iz 2018?
Pored zahteva za kandidaturu, kosovski premijer se osvrnuo i na ranije preuzete obaveze. Kako prenosi RTNK, Kurti je izrazio nadu da se mogu ponovo obnoviti obaveze preuzete na samitu u Londonu 2018. godine, koje se tiču pravde za zločine počinjene tokom rata i rasvetljavanja sudbine nestalih osoba. Zahvalio je i crnogorskom premijeru Milojku Spajiću na domaćinstvu, kao i Nemačkoj što je ostala posvećena inicijativi.
Pre samita je kabinet kosovskog premijera saopštio da će Kurti u Crnoj Gori predstavljati Kosovo i da su planirani bilateralni sastanci sa rukovodiocima međunarodnih institucija, visokim zvaničnicima i šefovima država. Imena sagovornika nisu objavljena.
Šta je poručila Marta Kos?
Među učesnicima samita je i evropska komesarka za proširenje Marta Kos. Uoči skupa, u Svetom Stefanu, ona je ocenila da su pred zemljama regiona nedelje i meseci presudnih trenutaka. Crna Gora, po njenim rečima, treba da privede kraju pristupni proces, Albanija da zadrži tempo na evropskom putu, a Kosovo da nastavi u skladu sa međunarodnim pravom i vladavinom prava. Za Srbiju je podsetila da izbori slede sledeće nedelje.
O samom okupljanju Kos je rekla:
„Zato mislim da je dobro da se lideri iz regiona i učesnici Berlinskog procesa okupljaju ovde, u ovoj prelepoj zemlji.“
Konkretan odgovor na Kurtijev zahtev u dostupnim izjavama sa samita nije naveden.
Gde Kosovo stoji na putu ka EU?
Kosovo je zahtev za članstvo u Evropskoj uniji podnelo u decembru 2022. godine i do danas nema status kandidata. Upravo to Kurti na samitu pokušava da promeni, i to preko lidera država članica, a ne direktno kod Komisije.
Samit u Miločeru zaključuje jednogodišnje predsedavanje Crne Gore Berlinskim procesom. Skup su otvorili Spajić i nemački kancelar Fridrih Merc, a učešće su potvrdili predstavnici svih šest ekonomija Zapadnog Balkana. Srbiju predstavljaju premijer u tehničkom mandatu Đuro Macut i ministar za evropske integracije u tehničkom mandatu Nemanja Starović, čiji smo dolazak u Miločer ranije najavili.
Teme skupa su ekonomsko povezivanje regiona, konkurentnost, bezbednost i ubrzanje evrointegracija. Nemačka vlada je kao glavne teme navela ekonomski rast, konkurentnost i bezbednost, dok je Crna Gora tokom predsedavanja kao četvrti prioritet postavila zelenu i održivu tranziciju. Plenarna sesija nosi naziv „Region u pokretu: Zapadni Balkan oblikuje zajedničku budućnost Evrope“.
Berlinski proces pokrenut je 2014. godine na inicijativu Nemačke, u vreme kancelarke Angele Merkel, sa ciljem da ubrza evropske integracije i produbi regionalnu saradnju. Među najvažnijim dokumentima nastalim u tom okviru su Sporazumi o mobilnosti iz 2022. godine, koji predviđaju kretanje unutar regiona samo uz ličnu kartu, kao i međusobno priznavanje visokoškolskih diploma i stručnih kvalifikacija lekara, stomatologa i arhitekata.
