Marta Kos upozorila Prištinu zbog Specijalizovanih veća

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos poručila je u Luksemburgu da izmene Zakona o Specijalizovanim većima Kosova, koje je usvojila skupština u Prištini, idu protiv osnovnih obaveza Kosova prema Evropskoj uniji. Izjavu je novinarima dala 12. oktobra, po dolasku na sastanak Saveta EU za spoljne poslove, na kojem se okupljaju ministri spoljnih poslova članica.

Kos je izmene nazvala neprihvatljivim i povezala ih sa tokom suđenja u Hagu:

„Želela bih da budem jasna i u vezi sa tim da izmena zakona o Specijalizovanim većima na Kosovu ide protiv osnovnih obaveza Kosova prema EU. I to je neprihvatljivo. Menjanje pravila dok je sudski postupak u toku prkosi svim međunarodno utvrđenim standardima vladavine prava“, rekla je komesarka, prema prevodu Radija Slobodna Evropa.

Dodala je i poruku koju je sama označila kao jednostavnu: „Evropsko proširenje ide napred. Ali ako kandidati idu unazad, oni nisu na dobrom putu i zaista neće moći da postanu članice EU.“

Šta je skupština u Prištini usvojila?

Skupština Kosova usvojila je izmene Zakona o Specijalizovanim većima i Kancelariji specijalizovanog tužioca 6. oktobra, navodi Radio Slobodna Evropa, dok Danas piše da je glasanje završeno u noći između 6. i 7. oktobra. Izmene su stigle posle 16. septembra, kada su Hašim Tači i trojica drugih bivših lidera Oslobodilačke vojske Kosova prvostepeno osuđena na ukupno 81 godinu zatvora za ratne zločine.

Izvori se razilaze u pojedinostima o sadržaju zakona. RTS navodi da se sužavaju nadležnosti veća u Hagu, da je najviša kazna 15 godina zatvora, da postoji mogućnost žalbe Vrhovnom sudu i da se kazne izdržavaju u Prištini. Radio Slobodna Evropa piše o ograničavanju mandata veća, prenosu predmeta van njihove nadležnosti kosovskom pravosuđu, gornjoj granici kazne od 15 godina, izdržavanju kazne na Kosovu i mogućnosti predsedničkog pomilovanja. Žalba Vrhovnom sudu u tom tekstu nije pomenuta, a pomilovanje nije pomenuto u RTS-u.

Zašto Brisel reaguje na zakon o većima?

Veća imaju sedište u Hagu, ali su deo pravosudnog sistema Kosova. Pravni osnov je razmena pisama iz 2014. između tadašnje predsednice Kosova Atifete Jahjage i tadašnje visoke predstavnice EU Ketrin Ešton. Evropska unija je glavni finansijer veća, sa gotovo 400 miliona evra od osnivanja, navodi Radio Slobodna Evropa.

Brisel nije čekao Luksemburg da se oglasi: prema istom izvoru, EU je odmah posle glasanja izrazila „duboku zabrinutost“ i istakla podršku radu veća. Izjava komesarke je zato nastavak te linije, ali iz usta čelnice resora zaduženog za proširenje, i sa jasnom porukom o posledicama po članstvo.

Bezbednost kao uslov članstva

Zakon o većima nije bio jedina tema komesarkine izjave. Jedna od tačaka ministarskog sastanka je bezbednosna dimenzija proširenja, pa je komesarka naglasila da Unija ne može sebi da priušti prijem članica koje ne bi povećale njenu bezbednost. Zato strateško usklađivanje sa EU postaje sve važniji uslov, i to ne samo u zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici, nego i u sankcijama, energetici i infrastrukturi.

Kos je pomenula i Zapadni Balkan, uz podsećanje na smrt osuđenog ratnog zločinca. Radio Slobodna Evropa navodi da je reč o Ratku Mladiću, koji je preminuo 27. avgusta u pritvorskoj jedinici u Hagu:

„Međunarodno pravo je takođe ključno za mir i bezbednost, a to je od posebne važnosti na Zapadnom Balkanu, kao što smo videli nakon smrti ratnog zločinca [Ratka Mladića], kada se nacionalističke tendencije ponovo bude. A videli smo u prošlosti šta može da se dogodi ako to prevlada“, rekla je Marta Kos.

Isti izvor beleži da je komesarka izrazila punu podršku radu Međunarodnog krivičnog suda, nekoliko dana pošto su Sjedinjene Države 9. oktobra uvele sankcije tom sudu kao instituciji, a ne samo njegovim sudijama i tužiocima.

Koliko konferencija sledi?

Kos je u istom nastupu govorila o tome da proširenje ima zamah. Izvori se razilaze oko detalja. RTS prenosi da je najavila mogućnost do četiri međuvladine konferencije narednih dana, sa Crnom Gorom, Albanijom, Ukrajinom i Moldavijom. Danas, pozivajući se na Betu, navodi da se uskoro očekuje još jedna konferencija sa te četiri zemlje, treća od juna.

„To je jasno znak da je proširenje u pokretu, naši vodeći kandidati daju rezultate i mi dajemo rezultate. Posebno za Ukrajinu, to zaista pokazuje izuzetnu odlučnost ka članstvu u EU“, rekla je Kos, prema prevodu Danasa.