Rezultati izbora: Studentska lista 13,4 poena ispred

Republička izborna komisija (RIK) objavila je da je do podneva obrađeno 8.139 od 8.392 biračka mesta, odnosno oko 97 odsto, i da lista Studentska lista - Studenti pobeđuju ima 2.246.796 glasova (52,65 odsto), a lista „Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija“ 1.673.607 glasova (39,22 odsto). Razlika iznosi 13,43 procentna poena, odnosno 573.189 glasova, a ostalo je još oko 250 mesta.

U preseku u 1.10, koji smo objavili ranije, odnos je bio 48,52 prema 43,26, dakle 5,26 poena. Prednost se od tada više nego udvostručila.

Kako se presek menjao od jutra?

Prvi presek, objavljen u nedelju uveče na osnovu 203 obrađena mesta, imao je suprotan redosled: lista Ujedinjena Srbija vodila je sa 54,69 odsto, Studentska lista imala je 36,04. Kako su stizali zapisnici, odnos se okretao.

Jutros su objavljeni ovi preseci:

• 7.926 mesta (94,45 odsto): Studentska lista 2.116.719 glasova (52,19 odsto), Ujedinjena Srbija 1.602.913 (39,52 odsto), lista „Ivica Dačić - Faktor stabilnosti“ 89.441 (2,21 odsto). Razlika je bila 513.806 glasova, odnosno 12,67 poena. Prethodni jutarnji presek imao je 7.807 mesta.
• 8.077 mesta: Studentska lista 52,54 odsto, Ujedinjena Srbija 39,29, Faktor stabilnosti 2,18, Autentična desnica 0,82, Evropska Srbija 0,28, uz 1,29 odsto nevažećih listića.
• 8.135 mesta, kada je do kraja ostalo 257 mesta, prema Pinku koji prenosi Tanjug: Studentska lista 2.246.423 glasa (52,65 odsto), Ujedinjena Srbija 1.673.241 (39,22 odsto), Faktor stabilnosti 92.532 (2,17 odsto).
• 8.139 mesta, prema Newsmax Balkansu u 12 časova: 2.246.796 i 1.673.607 glasova, uz iste procente.

Pink i Newsmax Balkans tako beleže presek sa različitim brojem mesta, 8.135 i 8.139, a razlika u glasovima Studentske liste iznosi 373.

Koliko su glasova dobile ostale liste?

U preseku sa 8.135 mesta, prema podacima koje prenosi Pink, preostalih petnaest lista ima ovoliko glasova:

• Autentična desnica: 38.286 (0,90 odsto)
• Savez vojvođanskih Mađara: 34.755 (0,81)
• Albanska koalicija: 27.664 (0,65)
• Rasim Ljajić - Ljudski: 20.305 (0,48)
• Bogoljub Karić - Pokret snaga Srbije: 19.508 (0,46)
• SDA Sandžaka: 12.348 (0,29)
• Evropska Srbija: 12.041 (0,28)
• Usame Zukorlić - Pokret za ujedinjenje: 11.605 (0,27)
• Ruska stranka: 6.344 (0,15)
• Stranka rusko-srpskog jedinstva: 4.179 (0,10)
• Vladimir Gajić - Alternativa za Srbiju: 3.610 (0,08)
• Majka Srbija: 3.144 (0,07)
• Liberalno zelena stranka: 2.604 (0,06)
• „Ćale ovo je za tebe“: 1.950 (0,05)
• „Biram pravdu“: 1.158 (0,03)

U raspodeli mandata mogu da učestvuju liste sa najmanje tri odsto glasova, dok za liste nacionalnih manjina važi prirodni prag. Faktor stabilnosti sa 2,17 odsto ostaje ispod cenzusa.

Koliko mandata sleduje i šta kaže CRTA?

RIK još nije objavio raspodelu mandata. Prema projekciji Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) i agencije Ipsos na uzorku od 96 odsto, od 250 mesta u Narodnoj skupštini Studentska lista dobija 140, Ujedinjena Srbija 103, Savez vojvođanskih Mađara tri, Albanska koalicija dva, a lista Rasima Ljajića i SDA Sandžaka po jedno. Nijedna druga lista, prema istoj projekciji, nema dovoljno glasova za ulazak u parlament.

Programski direktor organizacije CRTA Raša Nedeljkov izneo je u preliminarnoj oceni izbornog dana nešto drugačije brojke, uz raspon mandata:

„Drugim rečima Studentska lista - Studenti pobeđuju je osvojila 52.45 odsto glasova i imaće u Skupštini između 136 i 140 mandata, odnosno Studentska lista imaće apsolutnu većinu za samostalno formiranje Vlade. Lista SNS je osvojila 39.20 odsto glasova i imaće između 101 i 105 mandata.“

Nedeljkov je naveo i regionalnu sliku: Studentska lista ima najveću prednost u Beogradu, oko 31 odsto razlike, zatim u Vojvodini 13, a u centralnoj i zapadnoj Srbiji po 11. O jugu i istoku zemlje rekao je:

„Lista Ujedinjena Srbija ostvarila je prednost jedino na jugu Srbije oko 8 odsto, dok je na istoku rezultat bio praktično izjednačen uz prednost od jedan odsto za drugoplasiranu listu.“

Isti govornik je pozvao političke aktere koji obavljaju najviše državne funkcije da saopšte svoje planove i da „ne drže ponovo javnost kao taoce“.

Zašto se izvori razilaze oko izlaznosti?

Za presek na 8.077 mesta dva izvora navode različit broj birača koji su izašli na izbore. N1 i Danas, pozivajući se na RIK, beleže 4.211.957 birača, odnosno 68,78 odsto. Newsmax Balkans za isti presek prenosi da je RIK naveo 4.127.456 birača, odnosno 68,76 odsto. Razlika u broju iznosi 84.501 birača.

Ostali preseci navode 4.058.064 birača (68,73 odsto) na 7.926 mesta, prema Telegrafu, i 4.269.403 birača (68,81 odsto) na 8.135 mesta, prema Pinku.

Šta je s internet stranicom RIK-a?

RIK-ov sajt postao je nedostupan u nedelju oko 21.30, ubrzo pošto su objavljeni prvi preliminarni rezultati. Jutros ponovo radi, ali interaktivni pregled po opštinama za broj birača, izlaznost i obrađena mesta prikazuje nule. RIK nije objasnio uzrok niti rekao kada će pregled proraditi.

Na vanrednoj konferenciji za medije 25. oktobra u 20.15 predsednik RIK-a Vladimir Dimitrijević objasnio je da se zapisnici sa biračkih mesta predaju lokalnim izbornim komisijama, skeniraju, statistički obrađuju i odmah objavljuju na sajtu, a da se rezultati objavljuju sukcesivno do utvrđivanja konačnih. Konferenciji je prisustvovao i sekretar Komisije Srđan Smiljanić. Dimitrijević je rekao da se ovaj način objavljivanja primenjuje od izbora 2023, na osnovu preporuka ODIHR-a iz 2022. godine. Svi podaci su preliminarni, a konačne rezultate RIK utvrđuje po završetku zakonskog postupka.

Šta se očekuje danas?

Misija Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava OEBS-a (ODIHR), koju vodi Eoghan Murphy, najavila je za danas u 15 časova po beogradskom vremenu konferenciju za medije na kojoj će predstaviti preliminarne nalaze i zaključke o izborima. Izjava o tim nalazima biće objavljena istovremeno. Misiju čini 14 stručnjaka iz 12 država u Beogradu i 30 dugoročnih posmatrača iz 15 država, a predviđeno je i 300 kratkoročnih. Izborni dan su sa ODIHR-om pratile i delegacije Parlamentarne skupštine OEBS-a, Parlamentarne skupštine Saveta Evrope i Evropskog parlamenta. Konačni izveštaj o celom izbornom procesu objavljuje se nekoliko meseci posle njegovog završetka.