Studentska lista: Beograd na vodi i Ekspo 2027 na reviziju

Studentska lista objavila je 14. novembra na svom sajtu i na nalogu @studentblokade na mreži X program „Privreda i finansije“, prvi detaljan ekonomski plan posle izbora od 25. oktobra. Dokument je stigao tri dana pre konstitutivne sednice Skupštine, zakazane za 17. novembar. Ime kandidata za predsednika Skupštine lista do popodneva 14. novembra nije zvanično saopštila, a nezvanično se pominju Katarina Šćepanović i Aleksandar Čupić.

O ranijim potezima liste pisali smo 10. novembra, kada je reč bila o merama za Idea markete. Ovaj program je širi: obuhvata poreze, javne nabavke, javna preduzeća, dinar i usluge države prema građanima.

Šta se menja u oporezivanju zarada?

Prema programu, neoporezivi deo zarade raste sa 23 na 35 odsto prosečne zarade. Uvodi se više razreda za progresivno oporezivanje dohotka, godišnji porez se ukida, a razredi se primenjuju na mesečnu zaradu, na izvoru. Akcize se ne smanjuju, što autori obrazlažu ovako:

„Umesto da snižavamo akcize, što bi navike stanovništva promenilo nagore, planiramo da izmenimo poresku politiku, tako da se rad oporezuje manje, a velika imovina više.“

Subvencija po radnom mestu ukida se, uz poštovanje postojećih ugovora. Podsticaj ubuduće dobija samo projekat koji podiže prosek zarada, a prag je vezan za prosečnu zaradu i stepenovan u četiri nivoa prema razvijenosti opštine.

Šta program predviđa za Beograd na vodi i Ekspo 2027?

Posebni zakoni za Beograd na vodi, Ekspo 2027 i linijsku infrastrukturu idu na reviziju, sa predlogom da se ukinu, izmene ili usklade sa opštim pravilima. Uz svaku od tih mogućnosti ide procena arbitražnog rizika. Za projekte koji već teku, Državna revizorska institucija (DRI) i nezavisni tehnički revizor objaviće stvarnu cenu i obaveze koje dospevaju, a o nastavku, izmeni ili obustavi odlučivaće nezavisna Komisija za reviziju kapitalnih investicija.

Novi veliki projekti ugovaraće se po Uredbi o upravljanju kapitalnim projektima, bez posebnog zakona (lex specialis). Što se tiče ratifikovanih međunarodnih sporazuma, u programu piše da Srbija neće „ništa činiti jednostrano, ali će se pokrenuti pregovori gde je to moguće“.

Javni ugovori i crna lista

Portal javnih nabavki objavljivao bi ceo tekst svakog ugovora, sa cenama i bodovanjem ponuđača. Ko prekrši ugovor, ostaje na crnoj listi tri godine. Za javne radove uvodi se nacionalni cenovnik, a za lekove, IT opremu, vozila i gorivo referentne cene. Prekoračenje referentne cene ne zabranjuje ugovor nego traži njegovo preispitivanje: „Ako se dogovor ne postigne, ugovor se raskida.“ Program kao cilj navodi da se ne ponovi situacija u kojoj autoputevi i drugi javni radovi višestruko premašuju realnu cenu. U sažetku liste stoji i obećanje: „Svaki ugovor koji država potpiše biće javan.“

Javna preduzeća i dinar

Privatizacije javnih preduzeća, prema programu, nema. Strategiju državnog vlasništva donosila bi Skupština, a ne Vlada, i zakonom bi bilo određeno za koje firme državni udeo ne sme pasti ispod zatečenog, a za koje ispod 51 odsto. Mandati direktora, vršilaca dužnosti i nadzornih odbora izabranih po starom zakonu prestaju u roku od 12 meseci od stupanja novog zakona na snagu.

Što se tiče kursa, lista poručuje: „Vrednost dinara ne diramo.“ Istovremeno, u dinarima je tek 22,5 odsto javnog duga, pa program postavlja cilj koji je lista ovako formulisala:

„Cilj je da se udeo dinara u javnom dugu poveća na 30 odsto do kraja mandata“

Uvode se i dinarske štedne obveznice za građane. Fond za razvoj i AOFI spajaju se u Razvojnu banku Srbije u prvoj polovini mandata, uz zaduživanje ograničeno na četvorostruki iznos kapitala.

Država prema građanima i nauka

Zabrana zapošljavanja iz člana 27k menja se plafonom broja zaposlenih po korisniku budžeta, a plate u javnom sektoru usklađivale bi se jednom godišnje Zakonom o budžetu. Lična karta i zdravstvena kartica bile bi besplatne, a pasoš i vozačka dozvola naplaćivale bi se po stvarnom trošku izrade, uz umanjenje za decu, penzionere i osobe sa invaliditetom. Do 2028. svi postupci pred državnim organima trebalo bi da se mogu obaviti elektronski.

Za istraživanje i razvoj lista navodi: „Ulaganja u istraživanje i razvoj, danas oko 1% BDP-a, udvostručićemo do 2032. godine.“ Jača se i startap fond, koji bi se mogao puniti prihodima od oduzete imovine.

Reakcija vlasti na program do pisanja ovog teksta nije poznata redakciji, a Srpska napredna stranka se o njemu nije oglasila u tekstovima koje smo pregledali. Sledeća prilika da se vidi koliko od ovih mera ulazi u rad nove većine je konstitutivna sednica 17. novembra.