Mundijal 2026 počinje danas, prvi put bez Srbije
Najveće Svetsko prvenstvo u istoriji startuje večeras u Meksiku sa 48 reprezentacija i 104 utakmice u tri zemlje domaćina, a Srbija ga prati sa tribina.
- Otvaranje je večeras u 21 čas po srednjoevropskom vremenu na stadionu Asteka u Meksiko Sitiju, prvi meč Meksiko protiv Južne Afrike.
- Prvi put u istoriji tri zemlje dele domaćinstvo: SAD, Kanada i Meksiko, mečevi se igraju u 16 gradova.
- Rekordnih 48 reprezentacija podeljeno je u 12 grupa po četiri tima, ukupno 104 utakmice.
- Srbija nije izborila plasman, prvi put gleda Mundijal sa strane.
Večeras, dok se na Asteki pale reflektori i osamdeset hiljada ljudi čuva dah pred prvi sudijski zvižduk, neko u Srbiji će ugasiti televizor pre nego što lopta krene. Jer ovaj Mundijal, najveći ikada, kreće bez nas. Nema himne, nema dresa, nema onog osećaja da nas neko tamo predstavlja. Prvi put posle dugo vremena, srpski navijač je samo gledalac, gost na tuđoj svetkovini.
I kakva je to svetkovina. Svetsko prvenstvo 2026. počinje danas i odmah ruši sve što smo do sada znali o ovom takmičenju. Tri zemlje domaćina, SAD, Kanada i Meksiko, šesnaest gradova, četrdeset osam reprezentacija. Tamo gde su nekada bili trideset dva tima, sada ih je za polovinu više, i to je promena koja menja sve, od rasporeda do računice ko ide dalje.
Zašto je ovaj Mundijal najveći u istoriji?
Brojke ovde nisu ukras, one nose celu priču. Format je proširen sa trideset dva na četrdeset osam timova, podeljenih u dvanaest grupa po četiri ekipe. To znači ukupno 104 utakmice, daleko više nego ranijih šezdeset četiri. Po dve najbolje iz svake grupe idu dalje, plus osam najboljih trećeplasiranih, što prvi put donosi osminu finala kao zasebnu nokaut rundu pre četvrtfinala.
Otvaranje je zakazano za 21 čas po srednjoevropskom vremenu na čuvenom stadionu Asteka u Meksiko Sitiju, gde domaćin Meksiko igra protiv Južne Afrike. Asteka time postaje prvi stadion na svetu koji je ugostio otvaranje tri različita Svetska prvenstva, pošto je to već radio 1970. i 1986. godine. Veliko finale je zakazano za 19. jul na stadionu MetLajf u Nju Džerziju, nadomak Njujorka.
Sve to je raspoređeno preko tri države i šesnaest gradova, od Vankuvera na severu do Meksiko Sitija na jugu. Igrači će putovati hiljadama kilometara između mečeva, menjati klime i vremenske zone, a to je novi taktički izazov sa kojim se selektori do sada nisu sretali u ovom obimu.
Kako je Srbija ostala napolju?
Ovde dolazi onaj deo priče koji boli. Srbija je kvalifikacionu grupu završila tek na trećem mestu, iza Engleske i Albanije, a ispred Letonije i Andore. Treća pozicija u toj grupi nije bila dovoljna ni za direktan plasman ni za mesto u baražu. Reprezentacija koja je na poslednja dva Svetska prvenstva bila redovan učesnik, ovog puta nije ni dogurala do dodatnih utakmica.
To je težak zalogaj za sve nas koji pamtimo kako izgleda kada orlovi izađu na najveću scenu. Umesto da gledamo svoje, večeras ćemo gledati Meksiko, Argentinu, Francusku, Španiju, sve te sile koje su iskoristile šansu koju mi nismo. Kvalifikacioni neuspeh nije pao s neba, gradio se meč po meč, ali rezultat je gorak isti: četrdeset osam timova na terenu, a srpski među njima nema.
Pa ipak, fudbal ostaje fudbal. Ovaj Mundijal nudi mesec dana utakmica, novih lica i drama koje ćemo pamtiti, bez obzira na to ko nas predstavlja. Možda će nam ovaj pogled sa strane biti i poučan, podsetnik da se mesto na ovakvoj sceni mora zaslužiti svaki put iznova.
A vi, da li ćete pratiti ovaj Mundijal sa istom strašću i kada naših nema na terenu, ili vam je bez orlova svetkovina izgubila draž?
