Lajović u drami petog seta ostao bez glavnog žreba Vimbldona

Travnati teren ume da bude najsuroviji sudija u tenisu. Kada lopta ostane niska, kada se klizne pod nogama i kada poslednji gem traje duže od celog prvog seta, onda više nije pitanje ko bolje igra, nego ko bolje izdrži. Dušan Lajović je u finalu kvalifikacija za Vimbldon izdržao skoro sve, ali ne i taj poslednji, peti set, u kome se odlučivalo da li će ime srpskog tenisera osvanuti u glavnom žrebu najprestižnijeg turnira na svetu.

Litvanac Vilius Gaubas bio je rival koji nije popuštao. Krenuo je Lajović kako se samo poželeti može, uzeo prvi set i delovao kao igrač koji zna gde ide. Onda je usledilo ono što travu čini posebnom, smena ritma, smena vođstva, smena nervoze. Set za set, dvojica tenisera vraćala su jedan drugom udarce kao da nijedan ne želi prvi da klekne. Posle tri sata i 58 minuta, pošto su podelili po dva seta, sve se svelo na onaj klasičan, okrutni peti, u kome svaki poen vredi duplo i svaka greška boli triput.

Gde je meč prelomljen?

Brojevi govore jasnu priču, ali ne celu. Rezultat 6:3, 4:6, 6:3, 3:6, 4:6 deluje gotovo simetrično, kao da su obojica naizmenično preuzimali kontrolu i odmah je vraćali. Lajović je dva puta poveo, dva puta dozvolio rivalu da se vrati. Upravo u toj nemogućnosti da prelomi meč kada je imao prednost leži cela drama ovog susreta. Travnati teren ne prašta predah, dovoljan je jedan loš servis-gem da se sve okrene, a Gaubas je čekao baš takve trenutke.

U petom setu mladi Litvanac je bio hladnokrvniji u ključnim poenima. Lajović, iskusniji i sa daleko bogatijom istorijom na velikim turnirima, ovog puta nije uspeo da tu rutinu pretvori u prednost. Trava jednostavno izjednačava, oduzima vremena za razmišljanje, kažnjava i najmanji zaostatak za prvim korakom. Posle skoro četiri sata, ostalo je samo rukovanje na mreži i dug put do svlačionice, bez nagrade koja se zvala glavni žreb Vimbldona.

Šta ovo znači za srpski tenis na Vimbldonu?

Loše vesti za navijače retko stižu pojedinačno. Istog dana iz kvalifikacija je ispao i Laslo Đere, tako da Srbija ostaje bez dvojice igrača koji su pokušavali da se kroz najteži mogući put probiju na travnati klasik. To je realnost tenisa van prvih pedeset na svetu, kvalifikacije za Grand Slam su rovovska borba u kojoj jedan loš set znači nedelju dana putovanja uludo.

Ipak, srpski tenis ne ostaje praznih ruku. Na glavnom turniru biće tri sigurna predstavnika, Novak Đoković, Miomir Kecmanović i Hamad Međedović. Đoković na travi i dalje važi za jednog od najopasnijih igrača bez obzira na godine, Kecmanović je stabilan rival svakome u prva dva kola, a Međedović donosi onu mladalačku drskost koja na ovakvim turnirima ume da iznenadi. Trojka nije mala stvar, ali bi sa Lajovićem i Đereom delovala znatno bogatije.

Za Lajovića ostaje gorak ukus i nova prilika već za koju nedelju, jer kalendar ne staje. Peti set izgubljen na korak od cilja teško se zaboravlja, ali se u tenisu brzo dobija šansa za revanš sa samim sobom. Da li mislite da je Lajoviću nedostajalo svežine ili samo jednog mirnog poena u odlučujućem setu?