Đoković: Razneo me je, na Vimbldon bih se vratio još jednom

Sedeo je pred novinarima, ruku prekrštenih, i nije bežao ni od jednog pitanja. Novak je umeo da posle teških poraza traži izgovore, da priča o povredi, o rasporedu, o svemu i svačemu. Ovog puta ništa od toga. Prvo što je izgovorio kada je stao za mikrofon zvučalo je kao presuda samom sebi.

“Razneo me je”, rekao je kratko. Bez uvijanja, bez tehničkih detalja, bez one uobičajene analize gemova i brejk lopti kojom obično puni odgovore. Siner je bio bolji, i to za jedan nivo, možda i više. Tako je to Novak video sa svoje strane mreže, i tako je to i preneo.

Onaj ko je gledao meč zna da preterivanja nema. Italijan je servirao kao mašina, vraćao lopte koje se ne vraćaju i držao Đokovića daleko iza osnovne linije čitava tri seta. Nije bilo tog poznatog preokreta, tog trenutka kada Novak digne publiku i vrati se iz ambisa. Siner mu jednostavno nije dao vazduha.

Šta je Novak zapravo rekao o kraju karijere?

Tu je razgovor postao teži. Pitanja o dvadeset petoj gren slem tituli, o penziji, o tome dokle će još, prate ga na svakoj konferenciji već mesecima. I prvi put je otvoreno rekao da mu je muka da o tome priča. Ne zato što nema odgovor, nego zato što ga svako pita isto, a on i sam ne zna tačan datum kada će reći dosta.

Ono što jeste rekao, rekao je jasno. Voleo bi da se vrati na Vimbldon, bar još jednom. Ovaj travnati teren mu je uvek bio kao drugi dom, tu je gradio deo svoje legende, i ideja da je ovo bio poslednji ples na centralnom terenu očigledno mu ne pada lako. “Videćemo”, dodao je, ostavljajući vrata odškrinuta taman koliko treba.

I tu je onaj drugi Novak, borac koji ne priznaje da je gotovo. Uprkos porazu koji ga je bolno vratio na zemlju, tvrdi da i dalje može da bude igrač iz najboljih pet do deset na svetu. Ne broj jedan, to je pošteno priznao, ali negde tu, na vrhu, gde retko ko od tridesetosmogodišnjaka uopšte i zaviri.

Statistika koja ne laže

Dva sata i dvadeset minuta, tri seta, nijedan osvojen. Za igrača koji je centralni teren Vimbldona pretvorio u ličnu tvrđavu, ovo je surova cifra. Siner je odradio posao efikasno, gotovo hladno, kao neko ko zna da je preuzeo krunu i ne namerava da je vraća.

Za Novaka ostaje ono najteže, a to je pomirenje sa činjenicom da vreme radi protiv njega. Godinama je bio taj koji melje mlađe, koji ih čeka u petom setu i lomi psihički. Sada je s druge strane. Siner ima to strpljenje, tu mirnoću i te noge koje ga nose ceo meč, a Novak sve to zna napamet jer je i sam tako igrao.

Da li je ovo bio poslednji Novakov meč na travi Vimbldona ili nas čeka još jedan povratak koji niko ne sme da otpiše?