Mladi orlovi u finalu Evrobasketa protiv Slovenije

Kada je poslednja sirena u polufinalu utihnula, klupa mladih orlova nije čekala ni sekund. Rezervisti su preskočili ogradu, kapiten je stisnuo pesnicu ka tribini na kojoj su se vijorile zastave, a onaj tihi žamor koji prati juniorske turnire pretvorio se u pravu navijačku buku. Ovi momci znaju šta su izborili. Srbija je u finalu Evrobasketa, i to u eliti, u Diviziji A, gde se ne izvlače lake generacije.

Za nas koji košarku gledamo godinama, ovakve slike imaju posebnu težinu. Selekcija do dvadeset godina nije samo turnir za sebe. To je predsoblje seniorske reprezentacije, mesto gde se prvi put vidi ko ume da izdrži pritisak, a ko se pod njim slomi. Kada juniori stignu do finala kontinentalnog prvenstva, to znači da fabrika radi, da škola i dalje proizvodi igrače kojima se posle otvaraju vrata Evrolige i seniorskih dresova.

Šta ovaj plasman znači za srpsku košarku?

Finale nije slučajnost. Do njega se stiže kroz grupu, pa kroz nokaut fazu, protiv selekcija koje su takođe došle po medalju. Elita ne prašta, a mlada srpska ekipa je kroz turnir pokazala ono što se od naših reprezentacija i očekuje, disciplinu u odbrani i strpljenje u napadu kada meč uđe u završnicu. Nije bilo lako, retko i jeste, ali su momci u ključnim trenucima donosili prave odluke.

Protivnik u borbi za zlato je Slovenija, i to je priča za sebe. Komšijski obračun uvek nosi dodatni naboj, a Slovenci su poslednjih godina izgradili sopstvenu školu koja iznedri ozbiljne igrače. Dva mala košarkaška naroda sa velikim ambicijama, jedan sto koji nosi zlato. Ne treba tu dodatna motivacija, ona se sama piše.

Kako do trofeja u finalu?

Finale se ne dobija talentom, dobija se glavom. To je lekcija koju svaka generacija mora sama da nauči, i baš zato ovakvi mečevi vrede. Ekipa koja bolje kontroliše svoje emocije, koja u trenucima kada lopta ne ulazi ostane verna dogovoru, obično podiže pehar. Srbija u finale ulazi kao ekipa koja je već pokazala karakter, a to je kapital koji se u završnici ceni više od bilo koje statistike.

Ono što posebno raduje jeste da se ne radi o jednom igraču koji sam nosi tim. Kod ovih juniora teret je podeljen, klupa je dublja nego što se na prvi pogled čini, a upravo ta skraćena klupa u kritičnim minutima ume da napravi razliku. Kada svaki igrač zna svoju ulogu, protivniku je mnogo teže da pronađe slabu tačku.

Sada ostaje ono najlepše, sam meč. Finale tek predstoji, i tek na parketu ćemo videti da li će ova generacija svoj put kroz turnir kruniti zlatom ili srebrom. Ali bez obzira na ishod, plasman u finale elite već je uspeh o kome će se pričati. A vi, verujete li da mladi orlovi mogu da savladaju Sloveniju i osvoje evropski tron?