Đoković pred US Open poručuje: najveći rival sam sam sebi
Dok u Americi promoviše svoj dokumentarac, Novak pred US Open kaže da mu je u ovoj fazi karijere najveći protivnik on sam, a da mu energija publike znači više nego ikad.
- Novak Đoković trenutno je u Americi, gde promoviše svoj dokumentarac uoči US Opena.
- Pred grend slem u Njujorku poručio je da mu je najveća konkurencija on sam.
- Istakao je da mu energija publike i poštovanje širom sveta mnogo znače u ovoj fazi karijere.
- Nedavno je gostovao i u emisiji Kevina Harta.
Nije ovo bila teniska konferencija za štampu, nego skoro pa filmska premijera. Novak Đoković sedi pred kamerama negde u Americi, iza njega plakat za dokumentarac koji promoviše, a novinari umesto o servisu i bekhendu pitaju ga o životu, o godinama, o tome ko mu je danas najveći protivnik. I onda padne rečenica koja je obišla mreže za nekoliko sati.
Najveći rival, kaže Novak, sam sam sebi.
Zvuči kao fraza dok je ne izgovori čovek koji je osvojio sve što se u tenisu osvojiti može. Ali kod njega to nije poza. To je tačan opis mesta na kome se nalazi. Kad si u godinama u kojima jesi, a i dalje izlaziš na teren protiv momaka koji su rođeni dok si ti već dizao trofeje, jedini ozbiljan protivnik ostaje ono što vidiš u ogledalu. Motivacija, umor, glava. Sve se svodi na to koliko ti se još igra.
Zašto baš sada priča o samom sebi?
Zato što je Njujork blizu, a US Open nije turnir na koji se dolazi da bi se popunila kvota. Đoković je jasno stavio do znanja da ga tera nešto iznutra, a ne spisak rivala koje treba nadigrati. U toj priči provukao je i ono što ga poslednjih sezona očigledno drži, energiju publike. Rekao je da mu poštovanje koje dobija širom sveta mnogo znači, i da ga baš ta razmena sa tribinama vuče napred u fazi kada bi mnogi već odavno okačili reket o klin.
Ko je gledao njegove mečeve poslednjih godina, zna o čemu priča. Onaj gest rukom ka uvu, ono dizanje publike na noge kad meč krene nizbrdo, to nije šou radi šoua. To je gorivo. Novak je odavno naučio da mu tribina ume da vrati ono što telo više ne daje samo od sebe.
Meni je zanimljiviji drugi sloj cele priče. Čovek koji bira da pred grend slem sedne u studio kod Kevina Harta i priča o dokumentarcu, a ne da se zakopa u trening iza zatvorenih vrata, pomalo menja pravila igre za sebe. Đoković sve više gradi priču koja je veća od rezultata jednog meča. Dokumentarac, javni nastupi, otvorenije priče o motivaciji, sve to liči na nekoga ko zna da mu je poslednja deonica karijere pred nama i hoće da je ispriča do kraja, na svoj način.
Šta ovo znači pred Njujork
Praktično, ništa se ne menja u tome da će na terenu biti isti onaj Novak koji mrzi da izgubi i poen na treningu. Ali psihološki, ovo je zanimljiv ulazak u turnir. Kad neko ko je sve osvojio kaže da mu je najveći rival on sam, to je poruka i njemu samom, podsetnik da se ne opusti, i mladim rivalima, da ga ne otpisuju.
US Open mu je oduvek bio poseban, a njujorška publika ume da bude glasna i kad ne navija baš za njega. Ako je nešto naučio za sve ove godine, to je da tu buku pretvori u saveznika. Ostaje da se vidi hoće li mu telo dozvoliti da odigra onako kako glava traži.
A vi, verujete li da Novak i ove sezone može daleko u Njujorku, ili je najveći rival ovog puta ipak vreme?
