Partizan grčevito do boda: sa igračem manje ostao drugi

Klupa Partizana je poslednjih dvadesetak minuta izgledala kao rov. Ilić hoda ivicom terena, ruke prekrštene, pa raširene, pa opet prekrštene, a njegovi igrači se povlače sve dublje ka svom golu. Sa tribina povremeno prasne zvižduk, pa aplauz, pa opet zvižduk, jer navijač na jugu ni sam nije siguran da li gleda borbu ili muku. Kada je sudija konačno dunuo u pištaljku, crno-beli su se skupili u sredini terena kao da su nešto osvojili, iako je na semaforu stajao samo, remi.

I u tome je cela priča ovog popodneva. Partizan je veći deo meča protiv Vojvodine proveo sa igračem manje, u sastavu koji je od jednog trenutka morao da zaboravi na napad i da igra na ono što ume najbolje kad je pod pritiskom, na živce i na trčanje. Bod koji je izvukao nije lep, ali je koristan. Dovoljan da crno-beli ostanu na drugom mestu tabele, dva boda ispred istog tog protivnika koji ih je večeras pritiskao.

Da li je bod sa igračem manje uspeh ili alarm?

Zavisi kako gledate. Ako brojite bodove, ovo je dobar posao. Skraćena klupa, čovek manje na terenu veći deo meča, gostujući pritisak Vojvodine koja je došla da uzme sve, a Partizan na kraju ipak sačuvao poziciju i prednost. U takvim okolnostima remi vredi kao mala pobeda, i Ilić će na press konferenciji posle meča sigurno insistirati baš na karakteru ekipe.

Ako gledate igru, slika je drugačija. Ovo nije prvi meč u kojem crno-beli deluju grčevito, u kojem se rezultat brani noktima umesto da se kontroliše loptom. Nervozan start sezone se nastavlja, a bod sa igračem manje, ma koliko vredan, ne skriva da timu fali mira. Vojvodina je večeras bila ta koja je diktirala tempo, i to dva boda iza Partizana na tabeli govori koliko je razlika tanka.

Šta dalje za crno-bele

Prvo, glava gore. Drugo mesto je i dalje drugo mesto, a bod izboren u deset igrača je bod koji se pamti kada se na kraju sezone sabira. Ali Ilić dobro zna da se ovako ne može dugo. Igrač manje ume da bude alibi za jedno veče, ne za mesec dana, i naredni meč Partizan mora da uđe kompletan i mirniji, sa loptom u nogama, a ne samo sa srcem.

Vojvodina, sa druge strane, odlazi kući sa osećajem da je propustila priliku. Domaćin sa igračem manje, a Novosađani nisu uspeli da ga slome, to je poruka koja peče. U vrhu tabele se ništa nije razrešilo, samo je odloženo, a upravo takav raspored, tesan i nerešen, čini da svako naredno kolo Superlige nosi teret koji je veći od tri boda.

Partizan je, dakle, prošao. Grčevito, sa igračem manje, uz mnogo živaca i malo lepote, ali je prošao. Pitanje je samo koliko dugo jedan ozbiljan klub može da živi od karaktera pre nego što mu zatreba i igra. Verujete li da će crno-beli pod Ilićem uspeti da smire ovaj start sezone, ili nas u narednim kolima čeka još ovakvih borbi na ivici?