Partizan doveo šesto pojačanje: Derek Vilis na dve godine
Američki krilni centar Derek Vilis potpisao je dvogodišnji ugovor sa Partizanom i postao šesto letnje pojačanje crno belih. Prošle sezone je u Parizu šutirao 37 odsto za tri poena.
- Partizan je 28. jula zvanično predstavio američkog krilnog centra Dereka Vilisa.
- Ugovor je potpisan na dve sezone.
- Vilis je šesto pojačanje crno belih u ovom prelaznom roku.
- Prošle sezone u Parizu: 5,8 poena po meču i 37 odsto za tri.
Lopta ide u pik-end-rol, odbrana se skuplja ka reketu, i tada neko mora da stoji u ćošku i da kazni. Partizan je prošle sezone previše puta ostao bez tog nekoga. Igrač bi se okrenuo, potražio šutera na krilu i naišao na igrača koji radije napada koš nego što puca. Sada, bar na papiru, ima adresu na koju šalje loptu.
Crno beli su zvanično predstavili Dereka Vilisa. Američki krilni centar potpisao je ugovor na dve godine i time postao šesto pojačanje kluba u ovom prelaznom roku. Redosled je poznat: prvo Kevarijus Hejs, pa Lamar Stivens, zatim Alesandro Pajola, Nikola Tanasković i Luka Vildoza. Vilis zatvara letnju rekonstrukciju i menja aritmetiku prednje linije.
Ima 205 centimetara i rođen je 1995. godine. Prošao je Kentaki, ali ga niko nije izabrao na NBA draftu, pa je karijeru gradio zaobilaznim putem, preko razvojnog tima Denvera i niza evropskih klubova, među kojima su Efes i Venecija. To je biografija igrača koji je naučio da igra ulogu, a ne da traži loptu.
Zašto je Penjaroji trebao baš ovakav krilni centar?
Zoan Penjaroja je celo leto tražio spejsing na poziciji četiri. Njegov napad živi od kretanja lopte i od toga da protivnički centar mora da izađe iz reketa, a to se ne dešava dok mu krilni centar stoji na liniji šuta i ne preti. Vilis preti. Prošle sezone je u dresu Pariza gađao 37 odsto iz igre za tri poena, što je procenat koji odbrane moraju da poštuju.
Ovde je bitna nijansa koju brojevi ne pokazuju odmah. Vilis nije šuter koji traži dvadeset pokušaja. On je šuter koji stoji tamo gde treba, ne kvari akciju i pogađa kada mu se lopta vrati posle prodora. U ligi u kojoj se svaka minuta bruši do detalja, takav igrač skraćuje klupu treneru umesto da je produžava.
Druga strana je odbrana. Sa 205 centimetara i pokretljivošću krila, Vilis može da se prebaci na dva-tri mesta u odbrani, a to je danas uslov, a ne bonus. Evroliga kažnjava svaki mismatch, a Partizan je prošle sezone previše puta bio primoran da menja postavu umesto da menja zadatak.
Brojevi iz Pariza i šta sledi
Statistika je skromna, ali je treba čitati u kontekstu. Na 28 utakmica Evrolige Vilis je prosečno beležio 5,8 poena, 3,9 skokova i 1,2 asistencije. To nije linija nosioca igre i nikada nije ni bila zamišljena kao takva. To je linija specijaliste koji na terenu provede petnaestak minuta i za to vreme ne traži ništa osim jedne otvorene pozicije.
Rizik postoji i pošteno je da se kaže. Ako procenat padne, Vilis nema drugi alat kojim bi opravdao minutažu, jer nije igrač koji stvara samostalno. Partizan je zato i platio dve godine, a ne jednu: računa se da će mu uloga u sistemu koji stvara više otvorenih šuteva biti udobnija nego u Parizu.
Sledeći korak je priprema i prvi kontrolni mečevi, gde će se videti da li ga Penjaroja koristi kao klasičnu četvorku ili kao malog centra u završnicama. To je detalj koji će odrediti koliko će Vilisov dolazak zaista promeniti rotaciju.
Mislite li da je Partizanu ovakav šuterski profil bio prioritet, ili je klubu ipak nedostajao neko ko lopte stvara sam?
