Edin Džeko se oprašta od reprezentacije BiH 2. oktobra

Kad je jutros na društvenim mrežama osvanula poruka Edina Džeka, telefoni navijača Zmajeva nisu prestajali da zvone. Kapiten fudbalske reprezentacije Bosne i Hercegovine napisao je ono što se dugo naslućivalo, ali nikad zvanično nije potvrđeno: 2. oktobra, na utakmici protiv Švedske, obući će dres reprezentacije poslednji put.

Nema više nagađanja, nema više pitanja na svakoj konferenciji za novinare kada će Dijamant okačiti dres o klin. Datum je tu, crno na belo, i stiže tačno onako kako je i sam najavio, uz mnogo emocija u samoj poruci.

“Ponekad sam se znao zapitati kada će doći ovaj trenutak… Ali nikada nisam mogao zamisliti koliko ću biti emotivan”, napisao je Edin Džeko, kapiten fudbalske reprezentacije Bosne i Hercegovine, u objavi na društvenim mrežama.

Broj koji govori sve

151 utakmica. Toliko puta je 40-godišnji napadač obukao dres sa grbom Bosne i Hercegovine, uz 73 postignuta gola. Sve je počelo skoro dvadeset godina ranije, na stadionu “Asim Ferhatović Hase”, protiv Turske. Tada je Džeko bio mladić koji je tek kucao na vrata reprezentacije, danas je kapiten koji je za Zmajeve odigrao skoro dve decenije bez prekida.

Sedamdeset tri gola u nacionalnom dresu nije brojka koju igrač iz ovog dela Evrope ostavi slučajno. To je posao odrađen iz utakmice u utakmicu, sezona za sezonom, bez obzira na to da li je te večeri nosio dres Volfsburga, Mančester Sitija, Rome ili Intera. Reprezentacija je za Džeka uvek bila posebna priča, i to se vidi i iz same poruke kojom se oprašta.

Statistika, koliko god bila impresivna, ne govori ni približno onoliko koliko jedna rečenica iz njegove poruke, ona o dečačkom snu koji je nosio “svaki od 151 put” kada je izlazio na teren za svoju zemlju.

Ako se pitate koji je trenutak Džeko izdvojio kao najveći u karijeri, odgovor ne iznenađuje.

“Plasman na naše prvo Svjetsko prvenstvo 2014. godine i dalje je jedan od najsretnijih trenutaka mog života kao fudbalera”, napisao je Džeko, prisećajući se puta do Brazila, gola protiv Velsa koji je otvorio vrata Mundijala i utakmice protiv Italije u Zenici, odigrane u martu te godine.

Za reprezentaciju Bosne i Hercegovine to je i dalje jedini plasman na Svetsko prvenstvo, a Džeko je bio njen predvodnik i na terenu i van njega. Selektor Sergej Barbarez se od kapitena već oprostio porukom zahvalnosti, znajući da klupa Bosne i Hercegovine od oktobra ostaje bez igrača koji je nosio tim na leđima u najtežim trenucima, i na terenu i u svlačionici.

Šta sledi 2. oktobra?

Utakmica protiv Švedske sada nosi sasvim drugu težinu. Nije više samo meč u kalendaru, nego poslednja prilika da se dres Bosne i Hercegovine vidi na Džekovim leđima. On sam je pozvao navijače da dođu na stadion i podele sa njim tu emociju, umesto da mu za sada upućuju zahvalnice.

“Za sada samo želim da te večeri protiv Švedske budete tamo, da zajedno podijelimo još jednu emociju”, poručio je kapiten.

Nema ovde patetike bez pokrića. Čovek koji je sa 40 godina i dalje nosio traku i izlazio na teren po 151. put za reprezentaciju zaslužio je da sam bira kako i kada će da stane. Bosna i Hercegovina je retko igrala bez njega u napadu, a još ređe bez njega kao lidera u svlačionici.

2. oktobra na jednoj strani terena stajaće Švedska, a na drugoj Zmajevi koji ispraćaju igrača kakvog, po svemu sudeći, dugo neće imati. Stadion bi tog dana trebalo da bude pun, jer ovakve utakmice se ne gledaju iz fotelje, nego se pamte kao deo istorije jednog kluba, ovoga puta cele reprezentacije.