Topić i Bošković sutra u Budimpešti za 150.000 dolara

Trofej već stoji na postolju pored borilišta u Budimpešti, prazan. Dobija ga onaj ko sutra uveče, ili u subotu, ili u nedelju, prvi stigne do vrha svoje discipline, i to odmah, u minutu po skoku ili bacanju, bez čekanja na svečanu ceremoniju sutradan. Svaki takmičar već nosi sopstvenu narukvicu sa uklesanim imenom, ručni rad mađarskih dizajnera i juvelira, koja u trofej ulazi tek kad je pobednik prisloni uz njega. Za tu scenu na premijernom Ultimativnom prvenstvu sveta sprema se sutra i Angelina Topić.

Prvo Ultimativno svetsko prvenstvo u atletici počinje 11. septembra i traje do 13, u tri večernje sesije: petak od 19.08 do 21.49, subota i nedelja od 18.08 do 20.49 časova po srednjoevropskom vremenu. Na programu je 28 disciplina, ukupan nagradni fond iznosi 10 miliona dolara, a pobednik svake discipline nosi kući 150.000 dolara.

Srbiju predstavljaju troje: Topićeva u skoku uvis, Adriana Vilagoš u bacanju koplja i Luka Bošković u skoku udalj. Topićeva izlazi na borilište prva, već prvog dana od 19.13, dok Bošković skače 12. septembra od 19.44. Ranije se pominjalo da bi im se u troskoku mogla pridružiti i Ivana Španović, ali ta opcija je otpala, pa je ekipa ostala na troje.

Ko trenira koga

Angelinu Topić i Boškovića za nastup u Budimpešti priprema Dragutin Topić, dok Vilagoševu trenira njena majka Đerđi Vilagoš. Topić kaže da retko koji trener na svetu istovremeno vodi više atletičara u vrhunskoj formi.

Evo i na takmičenju s više svojih atletičara treba proći u nekoliko navrata sav taj stres. Nije lako svakako, ali se i zadovoljstvo udvostručuje. Sam njihov plasman na šampionat u sam svetski vrh je radost na kvadrat, uspeh je već ostvaren.

Za promene u pravilima kaže da ih praktično nema, sem u disciplini u kojoj nastupa Bošković.

Angelini u skoku uvis nema. Luki u dalju ima, moraće u prva dva skoka da obezbedi mesto među šest najboljih da bi dobio pravo za barem još dva.

Bošković lovi osmicu, vreme mu ne ide na ruku

Bošković je 6. jula napunio 20 godina, a lični rekord od 8,23 metra postavio je 26. juna na Hanžekovićevom memorijalu u Zagrebu, gde je bio drugi iza Uzbekistanca Anvara Anvarova. Skočio je i dalje, 8,33 metra, 10. avgusta u kvalifikacijama Evropskog prvenstva u Birmingemu, ali taj skok nije priznat zbog vetra u leđa od 2,3 metra u sekundi, iznad dozvoljenih 2,0. Zvanični rekord mu tako i dalje stoji na 8,23.

U tehničkim disciplinama, kakav je i skok udalj, nastupa po osam takmičara, olimpijski i svetski prvaci plus šest najbolje rangiranih, i vozi se samo finale. Na stazi, u trkama na srednje i duge pruge, na start izlazi po 12 takmičara.

Dragutina Topića, ipak, više brine vreme nego format.

Jedino me brinu vremenski uslovi, nadam se nešto toplijem vremenu od najavljenog, a kažu da će biti u petak i subotu 15 stepeni i kiša, što pre svega Angelini ne pogoduje.

Zašto na Ultimativnom prvenstvu nema medalja

Ultimativno prvenstvo je prvo veliko atletsko takmičenje na kome nema medalja. Pobednik dobija trofej dizajniran kao kamena statua sa zvezdom iz logotipa šampionata, sa udubljenjem u koje ulazi baš njegova narukvica, dok drugo i treće mesto ostaju bez ikakve nagrade. Predsednik Svetske atletike Sebastijan Kou je taj potez objasnio ovako.

Doneli smo namernu odluku da se na Ultimativnom prvenstvu udaljimo od medalja kao nagrada. Ovo globalno prvenstvo zasniva se na težnji da se dobije jedan atletičar koji će izaći kao najbolji. Dodeljivanje nagrada za prva tri mesta nije bilo u skladu sa tim osnovnim konceptom, pa smo se umesto toga usredsredili na trofeje koji će biti dodeljeni pobednicima svake discipline.

Prenos ide u blizu 200 zemalja, preko BBC-ja, NBCUniversala, L’Ekipa, NRK-a, SVT-a, Polsata i TBS-a, pa će trofej pored borilišta gledati i publika kojoj je ovo prvi susret sa atletikom bez medalja.

Topić, i pored kritike na format kvalifikacija u dalju, stoji iza cele ideje.

Ovo takmičenje je odlično zamišljeno. Samo najbolji imaju pravo učešća. Sportisti imaju dodatni motiv, nagrade su izuzetne, ali stvar je prestiža kvalifikovati se za ovakav spektakl. Mislim da je ovo takmičenje preko potrebno sportistima i da je ovo retko dobra stvar koju je Svetska federacija uvela. Još da se pridrže normalnih pravila, da sve discipline budu na programu bez diskriminacije, onda će to biti pun pogodak.

Za sam format kvalifikacionih skokova u dalju, ipak, nema lepe reči.

Smatram da je format koji su osmislili prilično bizaran, bespotreban. Samo takmičenje poprima drugačiji tok i skraćuje se vreme za odmor. Mislim da će time gledaoci biti uskraćeni za vrhunske rezultate.

Tri Srbina, dakle, ulaze u nepoznato, na takmičenje bez presedana u sopstvenoj istoriji. Topićeva sutra prva izlazi u sektor za skok uvis, a Bošković u subotu, 12. septembra, traži skok koji mu otvara vrata top šestorke i pravo na još dva pokušaja. Ako neko od njih troje stigne do postolja pored borilišta, saznaćemo to odmah, bez čekanja na ceremoniju dodele.