Vanja Grbić na Dedinju: arterija začepljena 99 odsto
Legendarni odbojkaš Vanja Grbić javio se sa Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje: posle koronarografije dobio je stent i balončić, a infarkt je, kaže, zasad izbegnut.
Selfie iz bolničke postelje, osmeh uprkos cevčicama i poruka koja umiruje pre nego što uplaši, tako je izgledala vest koja je danas prošla kroz ceo domaći sport. Vladimir Vanja Grbić, jedan od najboljih odbojkaša koje je Srbija ikada imala, javio se sa Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje i sam ispričao šta mu se dogodilo.
Otišao je na pregled kod doktora Bojića, kaže rutinski. Lekari su mu uradili koronarografiju i otkrili da je jedna koronarna arterija začepljena čak 99 odsto, druga 70 odsto. Ugrađeni su mu jedan stent i jedan balončić. Sam je to opisao bez ustezanja, na Instagramu, uz fotografiju iz bolničke sobe.
“Rutinski pregled na ‘Dedinju’ kod doktora Bojića. Ustanovili su da mi, srčani Grbići, moramo ipak da se pazimo. Nakon koronografije, jedan stent i jedan balončić. Jedna koronarna arterija začepljenje 99% druga 70%. Infarkt je zasad izbegnut.”
Napisao je to Grbić na Instagramu, i time potvrdio ono što porodicu Grbić već godinama brine, da srce kod njih zna da zna da zeza.
Tu je i mala razlika u tonu između izvora. On sam pregled naziva rutinskim, dok Espreso piše da je “hitno operisan” pošto mu je tokom pregleda otkriveno kritično začepljenje krvnih sudova. Šta god da je bio prvobitni plan, na kraju je čovek izašao sa stentom u grudima i porukom da je najgore prošlo.
Nije propustio ni da se šali, ni na sopstveni račun ni na račun najbližih.
“To znači da ću još neko vreme moju Sari maltretirati, a ‘NEKOGA’ nervirati svojim prisustvom.”
Porodica koja predaju ne poznaje
Grbić je rođen 1970. u Kleku, u odbojku je ušao u zagrebačkoj Mladosti, igrao je za Vojvodinu, a 1992. otišao u Italiju gde je godinama bio jedan od najboljih igrača na svetu. Nosio je dres Padove, Kunea, igrao je i u Brazilu, pa za Romu, Osaku, PAOK i Dinamo Moskvu, dok je karijeru završio u Fenerbahčeu. Sa reprezentacijom je osvojio olimpijsko zlato u Sidneju 2000. i bronzu u Atlanti 1996, srebro na Svetskom prvenstvu 1998. i titulu evropskog šampiona 2001.
Njegov otac Miloš Grbić takođe je bio odbojkaš i trener, i preminuo je od posledica srčanog udara 2008. godine. Zato rečenica iz njegove poruke, da srčani Grbići moraju da se paze, ovde nosi težinu kakvu kod drugih ne bi imala.
Dan ranije, 22. septembra, brat Nikola Grbić je kao selektor Poljske slavio. Njegova reprezentacija je u četvrtfinalu Evropskog prvenstva razbila Nemačku 3:0, po setovima 25:23, 25:17 i 25:17. Dva dana odbojkaške porodice Grbić, jedan sa najboljom mogućom vešću sa parketa, drugi sa opomenom iz bolničke sobe.
Poruku Grbić završava onako kako ga sportska Srbija najbolje pamti, borbeno.
“Hvala stručnoj ekipi i svima koji su mi pomogli da se najgore izbegne. A sad opet na 101. Ja ne znam drugačije. Idemo dalje. Prave bitke tek čekaju… PREDAJA JE GORA OD PORAZA.”
Datum povratka na teren obaveza ne najavljuje, ali iz same poruke jasno je da mirovanje neće trajati dugo. Za nekog ko je od svih iskušenja u karijeri uvek birao da ide dalje, ovo zvuči kao još jedan meč koji je već upisao kao pobedu.
