Dom predstavnika SAD glasao da Tramp okonča rat sa Iranom
Prvi put od početka sukoba pre tri meseca jedan dom Kongresa traži povlačenje američke vojske iz rata sa Iranom, a četiri republikanca prešla su na stranu demokrata.
- Dom predstavnika usvojio je rezoluciju 215 prema 208 kojom traži povlačenje američke vojske iz rata sa Iranom.
- Četiri republikanca prešla su na stranu demokrata, prvi takav glas od početka sukoba pre tri meseca.
- Glasanje je pretežno simbolično jer bi meru gotovo sigurno oborio Trampov veto.
- Tramp je istog dana poručio da pregovori sa Iranom idu dobro i da je sporazum moguć tokom vikenda.
Dom predstavnika Sjedinjenih Država usvojio je u sredu, 3. juna, rezoluciju o ratnim ovlašćenjima kojom se od predsednika Donalda Trampa traži da povuče američke oružane snage iz neprijateljstava sa Iranom, što je prvi put da jedan dom Kongresa formalno zatraži izlazak iz rata koji traje već tri meseca. Za publiku u Beogradu, koja od prvog dana sukoba prati posledice po cene energenata i stabilnost na Bliskom istoku, glas u Vašingtonu je signal da se i unutar američke vlasti otvara prostor za diplomatsko gašenje rata.
Rezolucija je usvojena tesnom većinom, 215 glasova za prema 208 protiv. Tekst nalaže predsedniku da povuče snage iz sukoba sa Iranom osim ako Kongres izričito ne objavi rat ili ne odobri upotrebu sile, čime se podseća na ustavnu nadležnost zakonodavnog tela nad pitanjima rata i mira.
Ko je prešao na stranu demokrata?
Presudni pomak doneli su republikanci koji su napustili stranačku liniju. Za rezoluciju su glasala četvorica: Tomas Mesi iz Kentakija, Brajan Ficpatrik iz Pensilvanije, Tom Baret iz Mičigena i Voren Dejvidson iz Ohaja. Njima se pridružio i demokrata Džared Golden iz Mejna, koji je tri puta ranije glasao protiv sličnih mera, da bi ovog puta podržao povlačenje.
Ficpatrik je svoj glas obrazložio pozivom na ustavni okvir.
Zakon je zakon. Moramo da poštujemo zakon.
Protivnici rezolucije ostali su pri stavu da mera oslabljuje predsednika u osetljivom trenutku. Republikanac Brajan Mast, jedan od najglasnijih protivnika, opisao je glasanje kao štetan politički potez.
Glupo političko glasanje koje slabi ruke predsednika.
Glasanje treba čitati i u svetlu ranijih prekretnica u ovom sukobu. Posle američkog udara na Kešm, Iran je gađao američke baze u Kuvajtu i Bahreinu, dok su pregovori koje vodi državni sekretar Marko Rubio više puta prekidani i obnavljani. Rezolucija Doma predstavnika sada je prvi zakonodavni odgovor na taj niz eskalacija.
Šta glasanje konkretno menja?
U praksi, malo toga odmah. Mera je pretežno simbolična jer bi je gotovo sigurno oborio predsednički veto, a u Senatu demokrate ranije nisu uspele da provuku sličan tekst. Politička težina glasa je drugačija: prvi put se vidi da deo republikanske većine nije spreman da bezuslovno prati Trampa u otvorenom ratu.
Sam predsednik je istog dana poslao pomirljiviji ton. Tramp je izjavio da pregovori sa Iranom idu veoma dobro i da bi sporazum mogao da bude postignut već tokom vikenda. Time se otvaraju dva paralelna toka:
- zakonodavni pritisak Kongresa da se snage povuku,
- predsednička diplomatija koja najavljuje moguć sporazum sa Teheranom.
Za evropske kancelarije, uključujući i one koje prate posledice po Balkan, ključno pitanje je da li će se ova dva toka spojiti u stvarno smirivanje ili ostati u domenu unutarpolitičkog nadmetanja u Vašingtonu.
Da li mislite da glasanje Doma predstavnika može stvarno da ubrza kraj rata sa Iranom, ili je reč o porukama za američku domaću publiku?
