Slom mira s Iranom trese Vašington: koči se Trampov Kongres
Raspad mirovnog memoranduma s Iranom, potpisanog u Versaju 17. juna, pretvorio se u domaći problem: u Kongresu se sada koče zakon o odbrani i vanredni paket od 67 milijardi dolara za Pentagon.
- Mirovni memorandum s Iranom, potpisan 17. juna u Versaju, srušio se svega nekoliko nedelja kasnije i vratio region u rat.
- Slom dogovora zaglavljuje ključnu agendu Kongresa, pre svega godišnji zakon o odbrani i vanredni paket za Pentagon.
- Na kocki je 67,1 milijarda dolara vanrednog trošenja koje je zatražio Pentagon, uz zakon o autorizaciji nacionalne odbrane (NDAA).
- Tramp je liderima Kongresa uputio pisma u skladu s Rezolucijom o ratnim ovlašćenjima iz 1973. godine.
Za Srbiju, koja pažljivo prati svaku turbulenciju na tržištu nafte i svaki novi test transatlantske veze, obnovljeni sukob na Bliskom istoku nije daleka tema: kada Vašington uđe u rat koji Kongres nije odobrio, posledice se osećaju od cene goriva do stabilnosti evropskog suseda kojem Beograd teži. Upravo takva situacija sada potresa američku prestonicu. Mirovni memorandum kojim je Donald Tramp početkom leta najavio okončanje rata s Iranom, svečano potpisan 17. juna u Versaju, raspao se svega nekoliko nedelja kasnije, a s njim se u nesigurnost survala i predsednikova domaća agenda.
Ono što je zamišljeno kao spoljnopolitički trijumf pretvorilo se u domaći potres. Umesto da slavi mir, Bela kuća se vratila ratnoj logici, a Kongres, koji je odbrambeni paket trebalo da usvoji uz relativno malo trvenja, sada preispituje svaki dolar. Demokrate upozoravaju da bi usmeravanje desetina milijardi dolara u sukob koji zakonodavno telo nije autorizovalo bilo, kako navode, težak zalogaj za mnoge poslanike.
Zašto slom dogovora blokira ceo Kongres?
Odgovor leži u tempiranju. Na stolu su istovremeno dva krupna zakonska poteza: godišnji zakon o autorizaciji nacionalne odbrane, poznat kao NDAA, i vanredni paket od 67,1 milijarde dolara koji je Pentagon zatražio za nastavak operacija. Dok je postojao mirovni okvir, oba dokumenta imala su izgledan put kroz oba doma. Sada, kada su borbe ponovo počele, svaki glas nosi i političku i ustavnu težinu.
Tramp je, svestan da mu je za nastavak vojne aktivnosti potreban makar formalni okvir, liderima Kongresa uputio pisma u skladu s Rezolucijom o ratnim ovlašćenjima iz 1973. godine, zakonom donetim posle Vijetnamskog rata da bi se ograničila mogućnost predsednika da vodi produžene sukobe bez saglasnosti zakonodavaca. Taj korak je istovremeno signal spremnosti na saradnju i priznanje da bez Kongresa nema legitimnog finansiranja rata.
Šta ovo znači za evropsku perspektivu regiona
Za evropske kancelarije, uključujući i one koje odlučuju o proširenju i o odnosu prema Srbiji, američka nesigurnost oko sopstvenog rata otvara nezgodno pitanje: koliko je Vašington pouzdan partner u trenutku kada mu se domaća politika zaglavljuje oko odbrambenog budžeta. Evropska unija, koja nema jedinstven glas o Bliskom istoku, ovakav američki zastoj doživljava kao dodatni pritisak na sopstvenu spoljnu politiku, dok se cene energenata i nesigurnost na moru prelivaju daleko izvan Zaliva.
Beograd, koji balansira između evropske perspektive i sopstvenih energetskih računica, ima razlog da pomno prati kako će se glasanje o odbrambenom paketu završiti. Ishod neće odrediti samo tok američkog angažmana na Bliskom istoku, već i ton u kojem će Vašington narednih meseci razgovarati sa saveznicima i partnerima. Da li će Kongres pristati da finansira rat koji sam nije odobrio, ili će Trampu uskratiti novac i naterati ga za pregovarački sto?
